Гром

 

Загрмело изнад Београда
то Бог правде срдит је на Србе
што му народ увелико страда
што крвнике својом крвљу скрбе

Шта одбране они си у борби
то изгубе за бриселским столом
глава им је вечито у торби
навикли су живети са болом

Издајнике бирају за вође
праве вође душману издају
и на крају такво време дође
Ћеле-куле нове се зидају

Нема више Милош Обилића
нема више Страхињића Бана
нема више девет Југовића
нема више старог Југ Богдана

Стигла нас је клетва Лазарова
дошла нека слаба поколења
копамо си гроб уместо рова
нема воље ишта да се мења

 


Правда


Света правда припада ли свима
да ли слаби на њу право има
ил' је правда само јачег право

Ту из угла нејаких се чини
препуштени својој смо судбини
не дели је добри бог већ ђаво
.
Она је у сновиђењу лепа
а у збиљи апсолутно слепа
 
и мучно је дуго кад се чека

Није слепа да правично суди
већ је слепа на судбине људи
у суштини није правда нека
.
Ал' једном ће и те правде тас
превагнути силно и на нас
да наплатимо дугове за века

Сужњима док преседне мука
па се дигне мотика и кука
и тиранству ипак има лека
 


Косово

 

Кажу нам да наше више није
али Косово је срце Србије
и то нико не може да мења
док учимо тако поколења

Отераше Србе НАТО дрипци
увелико помогли им Шипци
направише неке зле наказе
жуте куће, милитарне базе

Лазарова клетва још се чује
Раваницом она одјекује
Косово је део Српског бића
Косово је завет Обилића

(И док отима га олошка братија
Бећковић нам поручује Матија)

Ако је већ њихово бизарно је само
 
зашто онда траже да им га предамо
 
а ако није више наше и они то знају
 
зашто нам га онда опет отимају
 

Да га отму жестоко се труде
због тога нам и у Хагу суде
али једно јако добро знамо
наше је све док им га не дамо

 


Хамлетовска дилема

 

Сулудо и суицидно
ка магли се крећемо
не видећи очевидно
да себе се одричемо

Пред палим прецима
образ си прљамо
на нож крвницима
 
грлима срљамо

И док нам се бедна
судбина спрема
намеће се једна
 
хамлетовска дилема

Да ли ће настати
критична маса
која ће пристати
 
на руку спаса

Која од памтивека
искрено сама
с истока чека
пружена нама

 

 


Амерички избори

  

ТВ, Холивуд и штампа
сви су били против Трампа
и Амери су бирали
ал' не беше Хилари

Очај испред њеног кампа
изабраше ипак Трампа
за њега ми више-мање
ал' је она живо срање

И нек' иде сад' до врага
уопште ми није драга
а кад' се већ шанса пружа
нек' поведе и свог мужа


Пријатељи и они други


Хамлетовска дилема


Сулудо и суицидно
ка магли се крећемо
не видећи очевидно
да себе се одричемо

Пред палим прецима
образ си прљамо
на нож крвницима
грлима срљамо

И док нам се бедна
судбина спрема
намеће се једна
хамлетовска дилема

Да ли ће настати
критична маса
која ће пристати
на руку спаса

Која од памтивека
искрено сама
с истока чека
пружена нама

 

  

 


 

Русија

 

На Србију сваки до сад напад
извели су Турчин, Бугар, запад
Русија је увек мати била
заједно се с нама и борила
па уместо да постане турски
барјак нам је наопако руски

Са тугом се сећа српска раја
Романова, цара Николаја
што ономад у велики рат уђе
због Србије која неће туђе
и не хтеде злотвору да преда
ту Србију која своје не да

До Валоне прегазисмо пешке
уз губитке претрпљене тешке
тад Русија опет нам се нађе
нагна Франце да пошаљу лађе
да допреме лекове и храну
и избаве војску отписану

Србима је болно кад се сете
четреспрве све до четреспете
колико је зла све тада било
и колико крви се пролило
са Црвеном армијом смо били
Београдом победу славили

Па и сада док Србин се слама
једино је Русија са нама
робујемо западноме свету
што отима српску земљу свету
ал' док мати право вета има
ЊЕТ у УН биће Шиптарима
 

 

 
 

 
 
На западу све по старом

 

Западном сам беседио свету
какву су нам све нанели штету
од санкција и бомби до Косова
суздржах се да их не опсова’

Злочини се хиљадама броје
свака страна имала је своје
ал’ све су друге опрали у Хагу
сву су на нас пребацили љагу

Нисам иш’о много у ширину
не поменух вековну судбину
да што гора несрећа нас снађе
нож у леђа забише нам слађе

Нити хтедох дробит’ пола сата
од Турака до великог рата
како нас се не би ни сетили
да им Руси нису запретили

Ал’ на крају додах само кратко
да је сваки српски младић Ратко
и да смо се Шваби замерили
када год би на нас ударили

А тај олош само ми се смешка
и понавља да све је наша грешка
за бомбе смо сами себи криви
а криви смо ваљда што смо живи

Поново сам примио на знање
да за Билово црно обећање
како вратиће нас у камено доба
није кривац Клинтон него Слоба

А што нашег Косова се тиче
кол’ко сватих из њихове приче
нека проста логика се ствара
да Косово је земља „Косовара“  

Мостови су пали због ракета
РТС им беше војна мета
а за смрт српскога детета
крива је колатерална штета

Ал’ не брину мене милитанти
нити други НАТО дилетанти
што западне вредности проносе
демократију бомбама доносе

Мене брину ове наше власти
што немају морала ни части
дал’ су луди ил’ их неко тера
па плаћају савет Тони Блера

Питање је можемо л’ се спас’ти
док нам странци регулишу власти
сви су они пословни партнери
а у ствари сви су хохштаплери

  

 

 


 

Голгота

 

Ових дана навршисмо и  годишњицу стоту
откако нам славни преци прођоше голготу

Једини им спас је био маршем све до Драча
где у помоћ притекоше њима грчка браћа

На Крфскоме острвљу тада склонили смо људе
то свето братство с Грцима вечно нека буде

 

 
 


Косово

 

Кажу нам да наше више није
али Косово је срце Србије
и то нико не може да мења
док учимо тако поколења

Отераше Србе НАТО дрипци
увелико помогли им Шипци
направише неке зле наказе
жуте куће, милитарне базе

Лазарова клетва још се чује
Раваницом она одјекује
Косово је део Српског бића
Косово је завет Обилића

(И док отима га олошка братија
Бећковић нам поручује Матија)

Ако је већ њихово бизарно је само
зашто онда траже да им га предамо
и ако није више наше а они то знају
зашто нам га онда опет отимају

Да га отму жестоко се труде
због тога нам и у Хагу суде
али једно јако добро знамо
наше је све док им га не дамо

 

 

 



Сунце

 

Свађамо се преко века
а препирке још нас чека
будућности наша света
на којој си страни света

Ко ту воли кога
и ко нам више даје
свађа око тога
никако не стаје

Који нас то туку
ко нам је помаг’о
ко нам пружа руку
и ко нас је шта слаг’о

Просто је ко 2 + 2
шта се све ту дешава
и требали би се стидети
што то не умемо видети

А можда нам треба
неки знак са неба
да би лакше знали
шта би изабрали

Нек престане свака свађа
на истоку се сунце рађа
нек се с тиме сви помире
на западу да умире

 

 



Грделичка клисура

 

Последњи полази воз
с перона управо креће
за далеке крајеве скроз
где никада стићи неће

Ко птица ће прећи долине
и реке, шуме, планине
али ће му окончати пој
у грдној клисури тој

Знам не постоји рима
која би одагнала бол
нека је слава свима
тада настрадалима

 


 

Евровизијска фарса

 

Да ли би можда победила песма
да се по деведесдеветој звала
и да је рецимо отпевала Есма
са бољим гласом него Џемала

На шта се тај Евросонг свео
како се срозао на ниске гране
дал’ је ко други победити смео
све ће у следећу строфу да стане

До победе може свака гуска
уз неке бедне чланове жирија
ако је песма скроз анти руска
јер цео Евросонг је смејурија

(Да песма боље с истином штима
могла јој се додати понека рима
о ратној прошлости рускога Крима
и фашистичкој сарадњи с Татарима)

 



Демократија


Преко НАТО братије
стижу демократије,
убиства, рањавања
и народна дешавања

Лоше с горим спарене
револуције шарене
град и село гореће
чим наступи пролеће

И истина стечена
путем СИ-ЕН-ЕНа
медији им застранили
а друге би забранили

 




Мали осврт на ситуацију у свету

 

Цео свет ће бити пун проблема
док год идиоти следе ујка Сема