Бајка о Уснокију

Published on 08/25,2018

 

Крај једног је села била
задругарска радња мала 
у њој беше склад, идила
и весеље, богу фала

Задругар је био правник 
струци својој врло вичан
а желеше бит' државник
ни једноме другом сличан

А задрузи ту надомак 
у послу свом јако добар 
станов'о је један момак 
који тада беше гробар

Понекада момак тај би
у прашњавом једном кутку
поред неких пивских гајби
остављао једну лутку

Ал' једнога дана лутку
полила је млака пива
у магичном том тренутку
и та лутка поста жива
 

Брзо поста популарна
по селу је стално траже
не знајући да је кварна
и да јако много лаже

Лажи би јој потицале
неки луди смех од среће
па би јој усне отицале
и бивале много веће

И правник је им'о мане
да ли лудо или смело
по целе би божје дане
оговар'о свет и село

Кад је лан'о мало више
одлучише да га ставе
они што их он кудише 
неко време иза браве

Гробар с лутком створи савез 
мераче му имовину 
док је невин трес'о кавез
отеше му трговину
 

Раскрстише сасвим с њиме
ни казамат да посете
прекрстише радњи име
да се Власи не досете 

Али лутка већ размишља
како сама до добара
и паклени план си смишља
да превари и гробара

Препознала је тренутак
нудило се све на пладњу
да освети прашњав кутак
и преотме целу радњу

Занела се таквим делом 
сва је срећна у екстази
одјекује целим селом
луткин смех у пуној снази

А сељани трпе ћутке
смех и лажи њене гнусне
све док не видеше лутке
од натекле њене усне

 


Comments

Leave a Reply

Додај коментар





Запамти ме