Песме

Дечак са сузом у оку

 

У шуми напуштен стећак
оборен лежи на боку
тужно га посматра дечак
са сетном сузом у оку

Године сурово лете
у бескрај негде високо
са њима одраста дете
ал’ сузу не пушта око

Очи су биле му чудне
ко вучје жућкасто сиве
и у сну бе’аше будне
у смрти осташе живе

А сетна у оку сена
то суза бе’аше права
што паде онога трена
кад му је клонула глава 

 




Снови

 

Сељак је чувао овце
на брду једном високом
и вредно је скупљао новце
брижно се бавећи стоком

Маштао сељак је крути
о чаробној морској пени
и девојци свилене пути
коју би радо да жени

О само новац да скупи
па да си оствари снове
испроси деву, бродицу купи
и морем вечно да плове

У снове је тонуо лако
машти се пуштао радо
и док је снено маштао тако
вук му је поклао стадо

 


 

Циркус

 

У циркусу испод шатре
жонглер, пајац, гутач ватре
и публика што се стиска
бруји жамор, дечја вриска
ал’ и један незван гост
неугледан, прљав, прост

Није им’о ни за карте
провук’о се испод шатре
привукла га сва та граја
блештавило, срећна раја 
сав у чуду све то гледа
кад опази га чувар реда

Неста среће на том лицу
избаци га на улицу
и сад тужан у прашини
он размишља о судбини
сирочету што зафали
трен радости макар мали

 




Насукани капетан

 

Некада моћни једрењак
насукан лежи на рту
капетан, његов имењак
проклиње судбину шкрту

Заједно прошли су мора
и света сваку страну
све док та олујна зора
кована маглом не свану

Дуго ће још капетан
осећат’ љуљање брода
ко кад је био сретан
под чаром небеског свода

А капетан без брода шта је
тешко се мири с тим крахом
судбина по некад даје
по некад узима махом

С бродом је насукан и он
понос му свлада срамота
ал’ и он је само пион
на шаховској табли живота

 




Млада

 

На венчање журио је туђе
а каснити није смео
и таман у цркву кад уђе
млада си подиже вео

Он осећа сада
док љуби се млада
да умире и последња нада

 




Један живот

 

Још када је мала била
обузе је нека туга
као да се виша сила
цурици тој вечно руга

Одрастање беше скромно
без пакости и без греха
али беше истодобно
без радости и без смеха

Кад одрасте ко лепота
прочуло се на далеко
њена скромност и доброта
и проклетство тужно неко

Имала је удвараче
ал’ се ником не хте’ дати
бојала се клетва да ће
и њих почети да прати

И када је остарила
пратила је тужна сена
лепота је напустила
али не и клетва њена

Кад издахну мученица
лица сетног пуног бора
једна бела голубица
долете јој до прозора

 

 




Стара љубав

 

Ако ти се стара љубав враћа
кључ остави испод отирача
несметано моћи ће да уђе
можда ти и опере суђе

Можда ће ти поспремити кућу
вечеру ти направити врућу
а добре су те љубави старе
и кад желиш да позајмиш паре

Све у свему
кад си у проблему
ти обнови неку стару шему

 




Бег


Изгубљен седим у возу
одлажем свршетак тужан
у сталној борби за дозу
гадним сам момцима дужан

Брљиву дрмам лозу
у своме последњем бегу
и њоме лечим нервозу
док ми се кошмари легу

Можда тек псовка нека
остаће након мене
име ми заборав чека
немам ни деце ни жене

Проводим последње чуке
бежим у своме страху
од своје големе муке
у сусрет сопственом краху

 


 

Нерон

 

Свуда хаос, ватра, дим
запалио Нерон Рим

 

 




Пословичне песме

Позитивна
Ко другоме јаму копа сам у њу пада
али барем не преза од физичког рада

Неповерљива
Једна ласта (ипак) не чини пролеће
ма колико често небом да пролеће

Цинична
Ко рано рани, две среће граби
али буде поспан, уживао да би

Душебрижна
Не режи грану на којој сам седиш
када паднеш можеш неког да повредиш

Зицерашка
Преко прече а около брже
говоре они што се пута држе

Хазардерска
Коло среће се окреће, дошао је ред
да секира и нама упадне у мед

Васпитно-претећа
У лажи су кратке ноге
а лажове једу бабароге

 

 

 


Безобразне песме


100 кошмара

 

Сјебала си ме ал' морат ћу те наћи
рекла си да твојој причи немам шта да додам
ал' немају ни други, сви твоји јебачи
ријешио сам себе ђаволу да продам

Ниси била нешто, ал' боље наћи нећу
кад' се све одузме, сабере и дода
глупо сада звучи с тобом тражит' срећу
али ја сам изрод из људскога рода

У памет се призови кад ти лоше крене
сама ме потражи, обилазим кафане
нећеш наћи веће будале од мене
која ко врлине гледа твоје мане

Увијек сам погрешне волио
сам себи ране солио
сто кошмара си створио
ал' тебе нисам преболио

 



 
Двије љетње ноћи

 

Не могу да сметнем с ума
једно љето крај Неума
љетов’о сам ја код кума
љетовала и ханума

Знали смо се тек два дана
преко једног мог јарана
знали смо се и дв'је ноћи
J
што мораше једном проћи
L

Крили смо се ми по тмини
ваљали се по прашини
јер малиша ми кад устане
цјеле ноћи су бесане

Попили смо мало лозе
промијенили многе позе
пазећи се бејби бума
потрошисмо брдо гума

Кад ударам ја по пички
ја ударам ударнички
а резултат таквом гесту
бјеше жуљ на кобном мјесту

Бољело је послије доста
коштало ме дужег поста
ал' ми није било жао
јуначки сам издржао

 

 




Песма о зеки Пеки

 

Мали зеко
пије млеко
Испод ока
гледа га кока

То зеко опази
па коку помази
После је заскочи
изби јој очи

Ал’ се коки допаде
што је зеко спопаде
Сад се кока фолира
не да зеки мира
И свако га вече
пред кућом пресреће

Зеко нема среће
што га коки меће
Ал’ не хте’ да утече
већ коку испече

После зека коку
посрао у скоку

 

  




Копиле

 

Била нека журка
на њој једна чурка
нашла неког сома
за секс без кондома

Будале су попиле
родило се копиле
јер мати ни трезна
ко је отац не зна

Неће ништа сватити
а дете ће патити
а да после свега
неће знат због чега
 

Сад би' се ако треба закун'о
 
да се ту бебе не пита пуно
јер када тата маму појебе
рођење дође само од себе

 

 

 

 


Песме из 2017.

 

Шарено јаје на Бадње вече

 

Крај трошне куће на крају села
чудесно јаје кока је снела
и као да чу неко да рече:
"Што шараш јаје пред Бадње вече"

Погнула главу, к'о да се стиди
гле, шта се то на љусци види
у пар нијанси жућкасте боје
уз малог Христа три краља стоје

Тако то ето с чудима бива
ал' шта се у оној кућици збива
док вредна бака погачу пече
оде домаћин да бадњак сече

Опет су скупа, побожно посте
гледају у сат, чекају госте
ускоро биће јела и слада
само да деца стигну из града

Само за празник заједно сви су
одавно унуке видели нису
и свако мало кроз окна гледу
ево их стижу, све је у реду

Нека вам љубав испуни груди
причајте свима о овој згоди
уз мир Божији, добри људи
и честит Божић, Христос се роди

 


 

Правда

Света правда припада ли свима
да ли слаби на њу право има
ил' је правда само јачег право

Ту из угла нејаких се чини
препуштени својој смо судбини
не дели је добри бог већ ђаво
.
Она је у сновиђењу лепа
а у збиљи апсолутно слепа 
и мучно је дуго кад се чека

Није слепа да правично суди
већ је слепа на судбине људи
у суштини није правда нека
.
Ал' једном ће и те правде тас
превагнути силно и на нас
да наплатимо дугове за века

Сужњима док преседне мука
па се дигне мотика и кука
и тиранству ипак има лека
 

   


 

Када туга надјача

Из циркуса враћао се касно
са мислима увек беше спретан
ал' му ипак није било јасно
зашто је и тужан и сретан

Родитељи весело у шали
причали су већ о нечем другом
не видевши да им синчић мали
бори се са срећом и тугом

После када дошао је кући
у соби му завладао тајац
мислио је срце ће му пући
у мисли му прикраде се пајац

Цео мали свет ће да се сручи
мисли су му лутале по тами
узалудно хтеде да докучи 
зашто су пајаци тако сами

Јахач има коња с којим каска
дресер има пантера и тигра
само пајац ни једнога часка
није им'о ни с' ким да се игра

Да заспи још дуго неће моћи
не може одагнати пајаца
сан од њега тера ове ноћи
једна тужно нашминкана фаца

 




Рибарска опклада

Рибари се опкладише
који ће уловит' више
па пођоше тад до реке
уз молитве тајне неке

Кренули су на шарана
и пецали пола дана
ал' за инат, ето врага
од шарана нити трага

Дојади им сва та мука
помислише ић'е штука
трну им и мрзну руке
али нема нити штуке

Помиње се мајка стара
уздају се у бандара
али мало потом крену
да пецају смуђа, мрену

Дал' је лоша срећа била
ил' их кочи виша сила
задња нада беше сом
потом наста прави лом

На прибор се окомише
штапове си поломише
покидаше силну струну
срећу и судбину куну

Напокон су пошли кући
реку, рибу, све псујући
пресудише тад поштено
да је било нерешено

 


 

Сујеверје

Послушајте шта ћу рећи
једна дама чило збори
јер прича је то о срећи
из несреће што се створи

Госпођица једна мила
беше цура врло смерна
невешто је тада крила
да је јако сујеверна

Излудела госпођица
што у кујни докле кува
један мишић луталица
њој се око ногу мува

Шта да ради са тим створом
изрекла је многе псовке
покушала мишомором
пробала је мишоловке

Најсрећнија госпођица
постала би оног трена
кад би мишић луталица
нестао за сва времена

Једног дана госпођица
улази у кућу тмурно
по изразу њеног лица
десило се нешто бурно

Обично је била чедна
ал' тог дана беше љута
јер јој црна мачка једна
дрско пређе преко пута

Три пут испред себе пљује
све се боји да зло чуће
како црну мачку псује
шта ће ту на прагу куће

Па тумара тамо-амо
ал' у кујну кад привири
за тренутак мали само
успела је да се смири

Тога трена је схватила
да је маца малог врага
испред куће ухватила
и појела на сред прага

 




Шашава пјесма

Једна свиња
крај Улциња
ту на мору
чека зору
зора руди
град се буди
поред мола
цура гола
гледа бика
што се слика

А на плажи
у гаражи
кафу срчу
бјело шмрчу
и још прчу
мали мрчу
лете тичи
нешто цичи
шта у причи
овој скичи?

Једна куца
што се смуца
јури мацу
тужну фацу
маца морска
црногорска
мало бјежи
више лежи

Стиже Мазда
из ње газда
зове кера
мацу тјера
а тог кера
што закера
зову Брзи
газду мрзи
јер га туче
зато куче
отлен пичи
ал' не цичи

Нити цичи
нити скичи

Па шта цичи
благо чичи?
 

То што цичи
псу не личи
ајд се мичи

 




Јеж

Венчали се јежић и јежица
имали су хиљаде бодљица

Чим је младу прењ'о преко прага
заскочи је младожења страга

Забише се бодље по стомаку
па толико о њиховом браку

 


 

Мале или велике

Сисурине и цура што цупка
то је секси док су изнад пупка
али охола је сила теже
и ма како брусхалтер да стеже
чим га откопча оне би пале
ипак је боље имати мале

А не волим нити силиконе
надувене лопте и балоне
више волим у длан кад ми стану
да не могу осетити ману
кад око њих обавијем прсте
да су топле, природне и чврсте

 




Дворска луда

Један владар ломног срца
у свом двору на врх горе
ноћу сав у тузи грца
па жалости целе дворе

Недалеко од тог двора
уздуж краљевскога друма
луњајући још од мора
база лупеж бистрог ума

Убрзо га ухватише
спроведоше га до двора
питања му поставише
па размислит' добро мора

Оштроуман он је знао
да га могу осудити
ал' одговор што је дао
успе свиту забавити

Прича се и краљу свиди
па да не би било суда
затајивши да се стиди
постао је дворска луда

Отад' смишља нове форе
да краљ лакше спава ноћу
насмејава целе дворе
а сам осећа самоћу

Пролази му тако младост
краљ и свита у њег' блеје
и док њима твори радост
једино се он не смеје
 

Живи тужну иронију
због дворјанских предрасуда
па на двору сад од свију
несрећна је само луда

 




Гром

Загрмело изнад Београда
то Бог правде срдит је на Србе
што му народ увелико страда
што крвнике својом крвљу скрбе

Шта одбране они си у борби
то изгубе за бриселским столом
глава им је вечито у торби
навикли су живети са болом

Издајнике бирају за вође
праве вође душману издају
и на крају такво време дође
Ћеле-куле нове се зидају

Нема више Милош Обилића
нема више Страхињића Бана
нема више девет Југовића
нема више старог Југ Богдана

Стигла нас је клетва Лазарова
дошла нека слаба поколења
копамо си гроб наместо рова
нема воље ишта да се мења

 




Нове вредности

Медији нам постају нападни
да наметну идеал западни
либералних демократија
Холивуда и ријалитија

Намећу нам те вредности лажне
а духовне нису више важне
па се преко фејса и твитова
показује да се има лова

Неке нове причају се бајке
да патике треба да су Најке
да је срамно отићи до града
ако се не одене Прада

И тешко је нешто да се кеца
ако возиш старога „стокеца“  
тако нико ништа не би кресно
док не купи неко ауто бесно

Па за секс сви користе руку
док не ставе на њу Ролекс чуку
уз то иде Долче и Гебана
и девојка може бит' јебана

Мораш носит' оно шта ти кажу
вероват' у оно шта те лажу
у проводе ићи савским сплавом
и климати својом празном главом

 




Корида

Велики бесни бик у арени
на плашт јури и на уста пени
бодеже су у њега зарили
ослабили га и разјарили

Пикадорски га убоди боле
а док га боду ори се 'Оле'
прилази му мачем тореадор
пробада срце, бива матадор

Уз самртни роптај трофеја тог
последњим трзајем диже се рог
крвника свога на њега наби
и цео рог му у ногу заби

Одушевљење оним што виде
док крв натапа песак кориде
једнога већ носе у болницу
други ће потом у клаоницу

 




Инаџије

Дигох кућу на четири спрата
у једноме селу ту код Ниша
а комшија мени из ината
диже кућу што је за спрат виша

На освету нисам дуго чек'о
у шталици његовој на сену
док је био од села далеко
једно вече преварих му жену

У шталици били смо до зоре
сад по селу круже разне приче
ал' ми мисли друге ствари море
што ми деца на комшију личе

 




Живот и вера

Живот је као река што тече
с' извора ка ушћу неодложно
желећи том ушћу да утече
све тражећи утеху побожно

 




Кревет

Откако ме оставила драга
језик јој је оштрији од мача
чим је прешла с оне стране прага
мушкост ми је почела да трача

Разноразне сада круже приче
какав сам у кревету јој смета
али што се мене лично тиче
то је више ствар приоритета

Зато људи пустите клевету
могу драгом да захвалим богу
супер ми је самом у кревету 
сад данима да лешкарим могу

 




Рођење

 

Сад би се ако треба закун'о
да се ту бебе не пита пуно
јер када тата маму појебе
рођење дође само од себе

 

 

 

 


Песме из 2017. II

 

Грана

Често се служи том варком
кад је у свађи са светом
прошета њиховим парком
срце си испуни сетом

Обиђе драга си места
име јој тихо изусти
оде до њиховог бреста
и покоју сузу пусти

Ту срце снажније лупа
јер ту је њихова грана
и под њом њихова клупа
временом исхабана

Понекад сузе нахрупе
ко очаја поток мали
на грани, ту изнад клупе
бледе им иницијали

 



 

Врана

Ти мистична црна птицо
што мртвима очи вадиш
горке смрти злослутницо
шта на моме окну радиш

Што не летиш своме јату
што на моме окну бдијеш
у аветном овом сату
какву ли то тајну кријеш

Као да су омамљене
само тебе очи виде
из постеље усамљене
само теби поглед иде

А ти птицо да л' пакосно
смрт си имаш на видику
или можда самилосно
друштво правиш самртнику

 


 
 

Годзила

Мочвара је некад била
пуна страшних крокодила
највећег од тих рептила
прозвали смо ми Годзила

Сејао је свуда страву
имао је крупну главу
зао поглед, снажан реп
на лево око беше слеп

Зубата му беше њушка
пресуди му једна пушка
па је тај крокодил страшни
скончао на некој ташни

Да не дужим, шта се може
побисмо их све због коже
много прија кад сви блеје
док ми шетамо трофеје

 


 
 

Руке

Кад би твоје руке миле
место да су на тач-скрину
једног јутра одлучиле
распламсати постељину

И кад би ти рука хтела
место претраге по нету
у претрагу мога тела
обнаженог у кревету

Да те руке веште, младе
окану се инстаграма
па да мени свашта раде
без лажнога неког срама

Ни ја не бих тада глед'о
друге како лопту јуре
него бих се с тобом пред'о
у те слатке авантуре

 




Прело

Долетела два голуба бела
до једнога сеоскога прела
а на прелу преле су девојке
и гледале испод ока момке

Чак је и те анђеоске птице
очарало једно лепо лице
као круна на прелепом телу
понајлепше девојке на прелу

Та девојка беше лепа Мара
јединица сеоског лекара
пркосећи у грудима болу
гледала је сеоскога лолу

Посматраше ти весници мира 
како Рајко девојке шармира
како Мара све то тужно гледа
како сузи паст' из ока не да

Голубови нису тада знали
да се Рајко то са Маром шали
а младима тако наликује
ко се воли да се задиркује

 




Вино

Некад смо били заједно
сад ти све живо смета
некада били смо једно
сад смо два супротна света

Пред нашом кућом у башти
пили смо слатка вина
препуштасмо се машти
смишљасмо име за сина

До тога беше нам стало
нас двоје, кућа и башта
ал' ти је постало мало
поче ти фалити свашта

Од силне љубави наше
остаде кармина траг
на врху винске чаше
све друго однесе враг

 




Ружа

На ледноме крају света
сред белих зимских сметова
где никад ништа не цвета
никао је цвет цветова

Свуда блештавило снежно
колико се поглед пружа
што застане неизбежно
ту где је никнула ружа

Како ли је ту доспела
ко јој је донео семе
како је ничи успела
није јој место ни време

Ту изван градских смогова
урбане вреве и цике
можда је она дар богова
за ретке пролазнике

 




Круг двојке

У неком бусу у кругу двојке
једна је жена показала дојке
некима беше то призор диван
ал' дође пандур конзервативан

Околна места била су празна
али је жени писана казна
слуђена тиме беше у шоку
не може казну платит' у року

Пред тим пандуром несрећно јеца
док јој у наручју плачу и деца
тужна се прича у бусу кроји
где не сме мајка дете да доји

 




Последње моје благо

На стрмим горским падинама
где вукови месецу поје
обилазим ево годинама
последње благо моје

Скривен од људи и буке
занемарим дневну рутину
под главу подвучем руке
док ослушкујем тишину

И мислим на оно време
када смо заједно били
заборављали проблеме
овде се од њих крили

Ал' како да се веселим
откако нисмо двоје
и немам с киме да делим
то једино благо своје

Брвнару трошну малену
крај које птице се гнезде
и поглед кроз крошњу зелену
на ноћно небо и звезде

 




Морски пас

Воду тихо пресеца пераја
уз обалу плива морски пас
и велика подиже се граја
купаћи ка копну траже спас

У близини неки чича пеца
једним ухом ослушкује грају
поред њега скупила се деца
јер је рибар најбољи у крају

Код клинаца и чиче што пеца
окупи се знатижељна маса
јер их вешто наложише деца
да ће чича уловити паса

Нека чудна тишина завлада
и постаје веома напето
јер од њега очекују сада
да ухвати оно морско псето

Мишљења су била пола-пола
да ли ће користити чамац
или ће га пецати са мола
на крвави полуживи мамац

Пала је и по нека пара
што на чичу што на морску неман
народ жељан хлеба и игара
увек беше на опкладе спреман

Погледи су упрти у чичу
сваки његов покрет сад се прати
усхићено почеше да вичу
кад се чича за прибор свој лати

Ал' светина неимаде среће  
чича скупи прибор па си оде
јер је знао ухватити неће
ништа из те узбуркане воде

 




Срца


Заволе је од самог почетка
шта је љубав док још није знао
написа јој писмо од три ретка
али јој га никад није дао

Волео је све њезине стране
сваким даном све више и више
покрете јој, врлине и мане
што му срце тако заробише

Та је љубав расла непрестано
досегла је бескрајне висине
али није било обострано
и то га је почело да брине

Њено срце попут морског вука
беше жељно нових авантура
не прија му нека мирна лука
већ пучина немирна од бура

Неукротно срце је покуш'о
да безмерном пажњом обасипа
иако је непрестано слуш'о 
да бисере пред свиње просипа
 

Године су пролазиле дуге
у срцу му тињ'о трачак наде
кроз живот му пролазише друге
ал' ни једна срце не украде

А пред смрт си као старац седи
кад сагледа живот после свега
је сватио да ништа не вреди
када она не волеше њега

 




Бубав

 

Бубав је на седмом небу
ускоро ће родит' бебу
ал' јој ствара бол у души
што не може јести суши

Па се онда мени јада
да јој шећер стално пада
јер и слатко избегава
зато мени прибегава

Ја јој бриге знам да решим
пољупцем је прво тешим
па јој носић слатки такнем
и са срца камен макнем

 




Тужни брица

У касне сате један је брица
у оближњој крчми правио лом
па после пође суморног лица
тамо где некад беше му дом

И на тренутке ко вечност дуге
кроз окна гледаше обрисе жене
препуклог срца од сете и туге
не даде сузи из ока да крене

А кад је умор сустиг'о брицу
весели санак ту ноћ је снио
уз колач, вино и печеног гицу
са својом женом опет је био