Музе

Када писцу нестане идеја
он не може написат’ есеја
а поети добар мотив треба
ко’ светини игара и хлеба

Кад идеје пресуше кад-када
ти погледај шта нам ради влада
а мотива за осврт имаде
понајвише баш за ове владе

Док пред собом све затиру
погодни су добро за сатиру
тако да ти с врха што нас гузе
могу бити твоје верне музе

Нико није знао да украде
као што су крале наше владе
још за Слобе постала је мода
да нам муда за бубреге прода

Демократе надмашише Слобу
чак се и он преврће у гробу
докле су нам државу довели
и какве су реформе спровели

Једва да смо у то веровали
ал’ сменише их бивши Радикали
гадно смо се тада зајебали
јер наставише где су они стали

Кад’ се морал у државе сроза
и завлада нека општа гроза
шљам исплива тад на површину
целој земљи навуку црнину

Сада опет надолази доба
да у народу призива се Слоба
јер од оног петога октобра
не би власти која беше добра

На миру нас не би оставили
док нам власти не би поставили
и отада им сва срања што раде
одрађују марионетске владе

Па стрепимо ко пушке запети
шта следеће сјебаће Мапети 

 

  

 


Газде наших газда

 

(Наш вођа)

Прија кад ти каже да си лидер региона
искрено таман к’о од педофила бомбона

Прија кад ти каже да си сила на Балкану
све док ти не исеку електрику у стану

Прија кад ти маже очи сличним глупостима
док те ЕУ мами новим условима

Каже врло брзо, ако буде воље
за две-три године живећете боље

Несаницом за тебе се бори
ноћним радом све ће да ти створи

Па ко преживи ето причаће
хипнотисана маса опет клицаће


(Газде наших газда)

Сјебали су Југу
сад се нема ни за цугу
Сјебали су Југу
сад се нема ни за пљугу

 
(Наше газде)

Угасили су светло на крају тунела
да га опет упалиш потребна је штела

Ал’ минулим радом можда врате наду
јер већ су се накрали, мање ће да краду

Субвенције су резервисали за ФИАТ и странце
а за домаће фирме ланце и катанце

И још једна мудра одлука у низу
којом ће да реше и Косовску кризу

Побили нас порушили али ништа зато
убудуће од њих самих чуваће нас НАТО

Први пут у историји све ће да се среди
најгоре смо прошли, још горе нам следи


(Газде наших газда)

Сјебали су Југу
сад се нема ни за пљугу
Сјебали су Југу
сад се нема ни за цугу



Српска демократија
је друштвена апатија

 

 

 


Краљевина легенди и мита

 

Има једна супер земља јако племенита
племена јој поносита, више гладна него сита
то је краљевина митова, апсурда и касти
па су сходно томе митомани на власти

Кључни облик владања ту је непотизам
прикладан епитет владе зато је цинизам
криминала букнула је права ерупција
у свим слојевима друштва хара корупција

Из краљевске ложе раји причају се бајке
а уз све те бајке слушају се и певаљке
на трпези без меса народ једе
 сарму
док гледају омиљене Парове и Фарму

Безобразни, једнобразни политички шармери
све болесни демагози, нарциси и лицемери
у полтронским медијима су савршени карактери
а масама се протуре и најгори актери

Једноумља и безумља ту царује царство
док масе хипнотише дневника им шпица
слободно и независно, право новинарство
мисаона им је именица


А краљевска свита се дакако својски труди
да потчињену нацију тотално излуди
па сви ко да су ликови изашли из вица
опранога мозга и насмејаног лица

Смањише им пензије, оборише плате
па су сви презадужени и живе на рате
ту уопште не постоји политичка дебата
а луднице су широм отвориле врата

У тој краљевини, такве субкултуре
ничег вредног нема због опште цензуре
стварне вести истините ретке су и штуре
ал’ понекад ипак знају да процуре

И због овог последњег и постоји нада
да ће раја из сна да се пробуди некада
а када се коначно из летаргије те тргну
да ће да их помлате и са власти свргну

Једноумља и безумља ту царује царство
док масе хипнотише дневника им шпица
слободно и независно, право новинарство
мисаона им је именица

Нек ми неко сад’ дојави
ко сме ово да објави

 

 

 


На безалтернативном путу

 

(Чича Ацо ми ти се кунемо
да с’ европског пута не скренемо)

На путу смо без алтернативе
мада, боље рећ’ без перспективе
на том путу просто нам се диве
јер жив(отар)имо све нијансе сиве

Накрај пута благостање чека
наших власти омиљена фора
јер до краја ићемо довека
а неко нас путем водит’ мора

Са тог правца не сме бит’ скретања
одлучно смо зацртали руту
све више се бојимо слетања
тумарамо по европском путу

Што више тумарамо, пут нам је све дужи
комфор нам се смањује, пут постаје ужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту
 
 

А на путу раскрсница нема
то су наше смислиле нам власти
јер на путу не сме бит’ дилема
због дилема власти могу пасти

Крај се пута тога не назире
на том путу свако нас презире
скинуће нам и гаће и скуте
али нема скретања са руте

Током пута чудне су кривине
превазишле све су криве Дрине
НАТО поста Косова нам браник
док хитамо журно на Титаник

И што брже хитамо, пут нам је све дужи
стандард нам се смањује, пут постаје ужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту
 

Следи кратак опис досадашњег пута
15 лета згураћемо у пола минута:

Сами себе издасмо код Хага
а наш је народ прошао голготу
нема сумње идемо до врага
не можемо опрат’ ту срамоту

Успешна је транзиција била
држава је фирме изгубила
новац оде у европске банке
сви кличемо данке ЕУ, данке

Па ни то им није било доста
Србија без Косова оста
али ништа неће да нам шкоди
градићемо Београд на води

А што више градимо, пут нам је све ужи
држава се смањује, пут постаје дужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту 

Ако ћемо извућ’ главу живу
ми морамо наћ’ алтернативу

 

 

 


Потемкинова села

 

Григорија кнеза села
постала су ремек дела
па сам и ја сков’о план
да остварим сличан сан

Прво се кулиса стави
испред неког ругла
па се онда слика прави
из посебног угла

Може и макета мала
која би се уметала
по потреби фотошопом
и у корак смо с Европом

Тако могу и пре рока
направити шта ми годи
може нићи у трен ока
и Београд на води

Та колосална дивота
коју треба сви да виде
просто ме је срамота
колико нам добро иде

 

 

 


Када би сви Срби

(Прича о "светом тројству")
 

Кад би све Србе на свијету
баш као све луде на свијету
о кад би све Србе на свијету
одучили да…

Када би сви Срби као Вучић били
светској би се приклони сили
једино не ваља што ко неко куче
отишли би оном ко нас туче

А када би сви Срби били као Тома
била би то колективна кома
јер иако нам срце ка Русији вуче
ми би опет оном ко нас туче

Е када би сви Срби били као Дачић
горак би нам био и славски колачић
то је горак укус потиштене туге
што смо својим џелатима слуге

Па када би сви Срби били као водство
са славним би прецима изгубили сродство
и по светој правди, чојственој кривици
сво би Српство било на ИВИЦИ

(не Дачићу, него ивици као литици
 … мада, на исто ти га дође)

Зато ја из свога целокупног бића
сваког молекула и сваког атома
срећан пут у заборав желим за Вучића
и да га и ту следе верни Ивица и Тома

Кад би све Србе на свијету
баш као све луде на свијету
о кад би све Србе на свијету
одучили да…
… гласају за ђубрад

 

 

 


Супер Аца & sidekick Тома

 

(Је ли то Супермен
или можда Бетмен
мали му је курчић
значи Аца Вучић)

Србијом су честе непогоде
а на шта се оне стварно своде
пуно кише ствара пуно воде
док земљу нам идиоти воде

А када је киша, снег, олуја
прети колапс у прекиду струја
кад’ је криза највећа је фаца
супер Вучко, наш премијер Аца

И када је терен непроходан
наш је Аца увек сврсисходан
нема везе ако нема струје
само важно да камерман ту је

Гласај Томе и Вучиће
што ти живот смучиће
 

Сваки херој свог sidekick-а има
а sidekick је тањи део тима
ту ни Аца изузетак није
са њим Тома љуте битке бије

У Србији све је на продају
свака роба има своју цену
на крају се све тајне одају
ко је коме кол‘ко пута жену

Без школе се може до дипломе
сигурно сте већ чули о томе
а диплома кол‘ко кошта сома
с тим најбоље упознат је Тома

А ти сада дабоме
гласај Вучиће и Томе
 

 

 


Пуноусница

 

Пуноусница је прелепа принцезица била
ал’ је једну страшно мрачну тајну крила
да би своје претходнике с власти она макла
склопила је уговор са врагом из пакла

Мислила је да тог врага неће срести више
али није све читала, шта ту ситно пише
а по тим ситним словима, уговора пакла
све би упропастила чега би се такла

Србистан је тако нагло почео да тоне
дневно би се задужив’о многе милионе
привреду је успела тотално да сроза
и потраћи наслеђе њеног деде Броза

И док дугови брзо расту сваким даном
Пуноусница дрчно влада Србистаном
а уз њу још једино влада општа туга
која расте нажалост још брже од дуга

Ова прича нема неког срећног краја
којем би се надала Србистанска раја
можда је решење, како неки веле
да се Србистанци редом сви одселе

 

 

 


Власт је добра, треба мењат народ

 

Стално нешто кукате

изнова се брукате

народе да знате

и власти се пате


Подигли сте тензије

што снизисмо пензије

и подигосмо рате

а смањисмо плате

 

У очи се погледајте

на Немце се угледајте

кад не може идентитет

бар мењајте менталитет

 

Немате колико треба

неко нема ни за ’леба

ал’ треба да се срамите

што толико драмите

 

 

 

 

 


Уместо завршне речи


Завршна песма

 

Откако дође демократски рај
вегетирамо у сумрака зони
ово је моја песма за крај
а за тај сумрак криви су они

Једна за другом везле се песме
као мој лични одговор њима
можда написах и што се не сме
али је барем по заслузи свима

Саме су просто наврле речи
док живех ово што нам се збива
јер стих у песми уме да лечи
дух док не клоне, нада је жива

И ова књига, каква је да је
у овом бесмислу, доби си смисао
да ми се, бог до, повод не даје
макар би народ мало продисао