На безалтернативном путу

Да не саграде него поломе
ангажујте Ацине фантоме

Једном лицу којег гледам често
коначно сам наш'о право место
то решење има својих мана
није нест'о са ТВ екрана

И кад кењам мени не да мира
мрска фаца с' тоалет папира
али се за гузе гланц не стрепи
говно се на говно добро лепи

Свуд и свима наш је вођа мета
по томе је он шампион света
а одлучни у својој намери
руше га и Руси и Амери

Када неко оружје сакрије
то је зато да њега убије
а на друму сваки јачи судар
неуспели државни је удар

На њега су скоро сваког сата
покушаји неког атентата
и небо кад прошара комета
и њој је наш вођа био мета

Уздамо се зато ми у бога
да нам чува вођу вољенога
ти господе горе са висине
не дозволи да нам вођа гине

Возио сам према граду
нешто после седам сати
па сам стао неком стаду
морао их причекати

И мислим се откуд чобан
са овцaма на сред пута
а осећај неки злобан
у мислима мени лута

Темпиран за пола осам
у термину главних вести
к'о аларм га увек носам
не могу га се отрести

У пакту је он са ликом
што из леве шпигле вири
уоквирен билборд сликом
па се гроза телом шири

Ал' чудно се збива нешто
осећаји се мешају
весели се нови вешто
на злокобне те вешају 

Лик и текст тај са билборда
одводе ме тад у младост
к'о да листам Алан Форда
скоро да осетих радост

Он је попут Грунфа вредан
као шеф је с наметима
а паметан к'о Број Један
са свим својим саветима

С' манирима џентлмена
жељом да по своме тера 
и визијом бизнисмена
као код Сир Оливера

Аута иза мене трубе
буде ме из сновиђења
веселе се мисли губе
машем лику до виђења

Са билборда блешти слика
узвишеног председника
који из божанског сјаја
усне пући, прсте спаја
никада се није нико
моћно као он услик'о

Па у чему јесу тајне
владавине такве трајне
да на власти остане
председником постане
требало је много труда
a уз то је им'о муда

Мафијашка је држава
криминал сe подржава
а он да би се пробио
очеве си је побио
и народ му је страдао
али се ОН навладао

Ко за биком предводником
предвођени председником
проводимо се јебено
док јуримо на црвено

Суфицитни смо са крви
у регији ту смо први 
па следимо крвопију 
на путу за утопију

А он кад се напије
потписаће тапије 
издајничке папире  
за бриселске вампире

Зашто да се цимамо
макар крви имамо
а да не би било срања
боље да је земља мања

Тим' његово височанство
испуниће пророчанство
немамо алтернативу
светом путу за под шљиву

Крај једног је села била
задругарска радња мала 
у њој беше склад, идила
и весеље, богу фала

Задругар је био правник 
струци својој врло вичан
а желеше бит' државник
ни једноме другом сличан

А задрузи ту надомак 
у послу свом јако добар 
станов'о је један момак 
који тада беше гробар

Понекада момак тај би
у прашњавом једном кутку
поред неких пивских гајби
остављао једну лутку

Ал' једнога дана лутку
полила је млака пива
у магичном том тренутку
и та лутка поста жива 

Брзо поста популарна
по селу је стално траже
не знајући да је кварна
и да јако много лаже

Лажи би јој потицале
неки луди смех од среће
па би јој усне отицале
и бивале много веће

И правник је им'о мане
да ли лудо или смело
по целе би божје дане
оговар'о свет и село

Кад је лан'о мало више
одлучише да га ставе
они што их он кудише 
неко време иза браве

Гробар с лутком створи савез 
мераче му имовину 
док је невин трес'о кавез
отеше му трговину 

Раскрстише сасвим с њиме
ни казамат да посете
прекрстише радњи име
да се Власи не досете 

Али лутка већ размишља
како сама до добара
и паклени план си смишља
да превари и гробара

Препознала је тренутак
нудило се све на пладњу
да освети прашњав кутак
и преотме целу радњу

Занела се таквим делом 
сва је срећна у екстази
одјекује целим селом
луткин смех у пуној снази

А сељани трпе ћутке
смех и лажи њене гнусне
све док не видеше лутке
од натекле њене усне

Велики газда мањега учи 
да споји прсте, усне да пући 
раји да снизи плате и пензије
и непослушнима да суспензије

Да заборави косовски бој
и да им царине, пасоше, број 
а најважнији наук за ђака:
овде је бог - тамо зрнце мака

Стално је алаве прсте спајао
и срце Србије од ње одвајао 
усне је своје балаве пућио
издајом народа себе је кућио

Поданичке је лекције свладао
па је дуго, предуго, владао
све је задатке газди одрадио 
и јако много при том зарадио

(Али се своме народу згадио) 

У волшебно напредном фазону
набасасмо у сумрака зону
неког новог либерализма
и лажнога патриотизма

Сметен народ у проблему је
с вођом не зна ни на чему је
Равногорац с узором у Брозу
манастире прави им у возу

Пред изборе у прса се буса
и Мигове добија од Руса 
али притом мига на Амере
да објасни такове намјере

Србофобима он у шаци је
у мисији издаје нације
уз бриселске строге директиве 
на том путу без алтернативе 

Ипак раја напредна и смјерна
таквом вођи и даље је вјерна
до живота тренутно им није
па ће живјет' за године двије

Живимо под чудном призмом 
пузимо под туђом чизмом
назв'о би' то фанатизмом
председникa са „харизмом“

Искривљена слика то је 
од безбојног праве боје
и док власти причају о вишку
народ 'лебац купује на кришку

На сам његов помен
умном чука страда 
просто је феномен 
како такав влада

Има кварну финту
која увек пали
народу ни кинту
шта ће то будали

Обећа им све
ал' за године две
и боли га патка
памет им је кратка

Загрмело изнад Београда
то Бог правде срдит је на Србе
што му народ увелико страда
што крвнике својом крвљу скрбе

Шта одбране они си у борби
то изгубе за бриселским столом
глава им је вечито у торби
навикли су живети са болом

Издајнике бирају за вође
праве вође душману издају
и на крају такво време дође
Ћеле-куле нове се зидају

Нема више Милош Обилића
нема више Страхињића Бана
нема више девет Југовића
нема више старог Југ Богдана

Стигла нас је клетва Лазарова
дошла нека слаба поколења
копамо си гроб уместо рова
нема воље ишта да се мења

Света правда припада ли свима
да ли слаби на њу право има
ил' је правда само јачег право

Ту из угла нејаких се чини
препуштени својој смо судбини
не дели је добри бог већ ђаво
.
Она је у сновиђењу лепа
а у збиљи апсолутно слепа 
и мучно је дуго кад се чека

Није слепа да правично суди
већ је слепа на судбине људи
у суштини није правда нека
.
Ал' једном ће и те правде тас
превагнути силно и на нас
да наплатимо дугове за века

Сужњима док преседне мука
па се дигне мотика и кука
и тиранству ипак има лека 

Кажу нам да наше више није
али Косово је срце Србије
и то нико не може да мења
док учимо тако поколења

Отераше Србе НАТО дрипци
увелико помогли им Шипци
направише неке зле наказе
жуте куће, милитарне базе

Лазарова клетва још се чује
Раваницом она одјекује
Косово је део Српског бића
Косово је завет Обилића

(И док отима га олошка братија
Бећковић нам поручује Матија)

Ако је већ њихово бизарно је само 
зашто онда траже да им га предамо 
а ако није више наше и они то знају 
зашто нам га онда опет отимају 

Да га отму жестоко се труде
због тога нам и у Хагу суде
али једно јако добро знамо
наше је све док им га не дамо

Западном сам беседио свету
какву су нам све нанели штету
од санкција и бомби до Косова
суздржах се да их не опсова’

Злочини се хиљадама броје 
свака страна имала је своје
ал’ све су друге опрали у Хагу
сву су на нас пребацили љагу

Нисам иш’о много у ширину
не поменух вековну судбину
да што гора несрећа нас снађе
нож у леђа забише нам слађе

Нити хтедох дробит’ пола сата
од Турака до великог рата
како нас се не би ни сетили
да им Руси нису запретили

Ал’ на крају додах само кратко
да је сваки српски младић Ратко
и да смо се Шваби замерили
када год би на нас ударили

А тај олош само ми се смешка
и понавља да све је наша грешка
за бомбе смо сами себи криви
а криви смо ваљда што смо живи

Поново сам примио на знање
да за Билово црно обећање
како вратиће нас у камено доба
није кривац Клинтон него Слоба

А што нашег Косова се тиче
кол’ко сватих из њихове приче
нека проста логика се ствара
да Косово је земља „Косовара“  

Мостови су пали због ракета
РТС им беше војна мета
а за смрт српскога детета
крива је колатерална штета

Ал’ не брину мене милитанти
нити други НАТО дилетанти 
што западне вредности проносе 
демократију бомбама доносе

Мене брину ове наше власти
што немају морала ни части
дал’ су луди ил’ их неко тера
па плаћају савет Тони Блера

Питање је можемо л’ се спас’ти
док нам странци регулишу власти 
сви су они пословни партнери
а у ствари сви су хохштаплери

Сулудо и суицидно
ка магли се крећемо
не видећи очевидно
да себе се одричемо

Пред палим прецима
образ си прљамо
на нож крвницима 
грлима срљамо

И док нам се бедна
судбина спрема
намеће се једна 
хамлетовска дилема

Да ли ће настати
критична маса
која ће пристати 
на руку спаса

Која од памтивека
искрено сама
с истока чека
пружена нама

Просечни гласачу знај
у свему сам баш ЈА НАЈ 
то је први пут у историји
тако нешто да постоји

Ово је песма о мојој судбини
(а то је једна судба божанска)
и мојој безброј и једној врлини
(највише још од великог праска)

Ма неће све у песму да стане  
мораћу о томе написати роман
јер ја сам савршенство без мане
а највише од свега сам скроман

Сви ти силни Брисели
добро су нам присели
јер ово што нам намећу
нема везе с памећу

Пуноусница је прелепа принцезица била
ал’ је једну страшно мрачну тајну крила
да би своје претходнике с власти она макла
склопила је уговор са врагом из пакла

Мислила је да тог врага неће срести више
али није све читала, шта ту ситно пише
а по тим ситним словима, уговора пакла
све би упропастила чега би се такла

Србистан је тако нагло почео да тоне
дневно би се задужив’о многе милионе
привреду је успела тотално да сроза
и потраћи наслеђе њеног деде Броза

И док дугови брзо расту сваким даном
Пуноусница дрчно влада Србистаном
а уз њу још једино влада општа туга
која расте нажалост још брже од дуга

Ова прича нема неког срећног краја
којем би се надала Србистанска раја
можда је решење, како неки веле
да се Србистанци редом сви одселе

(Чича Ацо ми ти се кунемо
да с’ европског пута не скренемо)

На путу смо без алтернативе
мада, боље рећ’ без перспективе
на том путу просто нам се диве
јер жив(отар)имо све нијансе сиве

Накрај пута благостање чека
наших власти омиљена фора
јер до краја ићемо довека
а неко нас путем водит’ мора

Са тог правца не сме бит’ скретања
одлучно смо зацртали руту
све више се бојимо слетања
тумарамо по европском путу

Што више тумарамо, пут нам је све дужи
комфор нам се смањује, пут постаје ужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту  

А на путу раскрсница нема
то су наше смислиле нам власти
јер на путу не сме бит’ дилема
због дилема власти могу пасти

Крај се пута тога не назире
на том путу свако нас презире
скинуће нам и гаће и скуте
али нема скретања са руте

Током пута чудне су кривине
превазишле све су криве Дрине
НАТО поста Косова нам браник
док хитамо журно на Титаник

И што брже хитамо, пут нам је све дужи
стандард нам се смањује, пут постаје ужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту 

Следи кратак опис досадашњег пута
15 лета згураћемо у пола минута:

Сами себе издасмо код Хага
а наш је народ прошао голготу
нема сумње идемо до врага
не можемо опрат’ ту срамоту

Успешна је транзиција била
држава је фирме изгубила
новац оде у европске банке
сви кличемо данке ЕУ, данке

Па ни то им није било доста
Србија без Косова оста
али ништа неће да нам шкоди
градићемо Београд на води

А што више градимо, пут нам је све ужи
држава се смањује, пут постаје дужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту 

Ако ћемо извућ’ главу живу
ми морамо наћ’ алтернативу

Има једна супер земља јако племенита
племена јој поносита, више гладна него сита
то је краљевина митова, апсурда и касти
па су сходно томе митомани на власти

Кључни облик владања ту је непотизам
прикладан епитет владе зато је цинизам
криминала букнула је права ерупција
у свим слојевима друштва хара корупција

Из краљевске ложе раји причају се бајке
а уз све те бајке слушају се и певаљке
на трпези без меса народ једе сарму
док гледају омиљене Парове и Фарму

Безобразни, једнобразни политички шармери
све болесни демагози, нарциси и лицемери
у полтронским медијима су савршени карактери
а масама се протуре и најгори актери

Једноумља и безумља ту царује царство
док масе хипнотише дневника им шпица
слободно и независно, право новинарство
мисаона им је именица

А краљевска свита се дакако својски труди
да потчињену нацију тотално излуди
па сви ко да су ликови изашли из вица
опранога мозга и насмејаног лица

Смањише им пензије, оборише плате
па су сви презадужени и живе на рате
ту уопште не постоји политичка дебата
а луднице су широм отвориле врата

У тој краљевини, такве субкултуре
ничег вредног нема због опште цензуре
стварне вести истините ретке су и штуре
ал’ понекад ипак знају да процуре

И због овог последњег и постоји нада
да ће раја из сна да се пробуди некада
а када се коначно из летаргије те тргну
да ће да их помлате и са власти свргну

Једноумља и безумља ту царује царство
док масе хипнотише дневника им шпица
слободно и независно, право новинарство
мисаона им је именица

Нек ми неко сад’ дојави
ко сме ово да објави

(Наш вођа)

Прија кад ти каже да си лидер региона
искрено таман к’о од педофила бомбона

Прија кад ти каже да си сила на Балкану
све док ти не исеку електрику у стану

Прија кад ти маже очи сличним глупостима
док те ЕУ мами новим условима

Каже врло брзо, ако буде воље
за две-три године живећете боље

Несаницом за тебе се бори
ноћним радом све ће да ти створи

Па ко преживи ето причаће
хипнотисана маса опет клицаће


(Газде наших газда)

Сјебали су Југу
сад се нема ни за цугу
Сјебали су Југу
сад се нема ни за пљугу

 
(Наше газде)

Угасили су светло на крају тунела
да га опет упалиш потребна је штела

Ал’ минулим радом можда врате наду
јер већ су се накрали, мање ће да краду

Субвенције су резервисали за ФИАТ и странце
а за домаће фирме ланце и катанце

И још једна мудра одлука у низу
којом ће да реше и Косовску кризу

Побили нас порушили али ништа зато
убудуће од њих самих чуваће нас НАТО

Први пут у историји све ће да се среди
најгоре смо прошли, још горе нам следи


(Газде наших газда)

Сјебали су Југу
сад се нема ни за пљугу
Сјебали су Југу
сад се нема ни за цугу


Српска демократија
је друштвена апатија

Када писцу нестане идеја
он не може написат’ есеја
а поети добар мотив треба
ко’ светини игара и хлеба

Кад идеје пресуше кад-када
ти погледај шта нам ради влада
а мотива за осврт имаде
понајвише баш за ове владе