Насловна страна

 
 
 
 
 
 


Музе

Када писцу нестане идеја
он не може написат’ есеја
а поети добар мотив треба
ко’ светини игара и хлеба

Кад идеје пресуше кад-када
ти погледај шта нам ради влада
а мотива за осврт имаде
понајвише баш за ове владе

Док пред собом све затиру
погодни су добро за сатиру
тако да ти с врха што нас гузе
могу бити твоје верне музе

Нико није знао да украде
као што су крале наше владе
још за Слобе постала је мода
да нам муда за бубреге прода

Демократе надмашише Слобу
чак се и он преврће у гробу
докле су нам државу довели
и какве су реформе спровели

Једва да смо у то веровали
ал’ сменише их бивши Радикали
гадно смо се тада зајебали
јер наставише где су они стали

Кад’ се морал у државе сроза
и завлада нека општа гроза
шљам исплива тад на површину
целој земљи навуку црнину

Сада опет надолази доба
да у народу призива се Слоба
јер од оног петога октобра
не би власти која беше добра

На миру нас не би оставили
док нам власти не би поставили
и отада им сва срања што раде
одрађују марионетске владе

Па стрепимо ко пушке запети
шта следеће сјебаће Мапети 

 

  

 


Газде наших газда

 

(Наш вођа)

Прија кад ти каже да си лидер региона
искрено таман к’о од педофила бомбона

Прија кад ти каже да си сила на Балкану
све док ти не исеку електрику у стану

Прија кад ти маже очи сличним глупостима
док те ЕУ мами новим условима

Каже врло брзо, ако буде воље
за две-три године живећете боље

Несаницом за тебе се бори
ноћним радом све ће да ти створи

Па ко преживи ето причаће
хипнотисана маса опет клицаће


(Газде наших газда)

Сјебали су Југу
сад се нема ни за цугу
Сјебали су Југу
сад се нема ни за пљугу

 
(Наше газде)

Угасили су светло на крају тунела
да га опет упалиш потребна је штела

Ал’ минулим радом можда врате наду
јер већ су се накрали, мање ће да краду

Субвенције су резервисали за ФИАТ и странце
а за домаће фирме ланце и катанце

И још једна мудра одлука у низу
којом ће да реше и Косовску кризу

Побили нас порушили али ништа зато
убудуће од њих самих чуваће нас НАТО

Први пут у историји све ће да се среди
најгоре смо прошли, још горе нам следи


(Газде наших газда)

Сјебали су Југу
сад се нема ни за пљугу
Сјебали су Југу
сад се нема ни за цугу



Српска демократија
је друштвена апатија

 

 

 


Краљевина легенди и мита

 

Има једна супер земља јако племенита
племена јој поносита, више гладна него сита
то је краљевина митова, апсурда и касти
па су сходно томе митомани на власти

Кључни облик владања ту је непотизам
прикладан епитет владе зато је цинизам
криминала букнула је права ерупција
у свим слојевима друштва хара корупција

Из краљевске ложе раји причају се бајке
а уз све те бајке слушају се и певаљке
на трпези без меса народ једе
 сарму
док гледају омиљене Парове и Фарму

Безобразни, једнобразни политички шармери
све болесни демагози, нарциси и лицемери
у полтронским медијима су савршени карактери
а масама се протуре и најгори актери

Једноумља и безумља ту царује царство
док масе хипнотише дневника им шпица
слободно и независно, право новинарство
мисаона им је именица


А краљевска свита се дакако својски труди
да потчињену нацију тотално излуди
па сви ко да су ликови изашли из вица
опранога мозга и насмејаног лица

Смањише им пензије, оборише плате
па су сви презадужени и живе на рате
ту уопште не постоји политичка дебата
а луднице су широм отвориле врата

У тој краљевини, такве субкултуре
ничег вредног нема због опште цензуре
стварне вести истините ретке су и штуре
ал’ понекад ипак знају да процуре

И због овог последњег и постоји нада
да ће раја из сна да се пробуди некада
а када се коначно из летаргије те тргну
да ће да их помлате и са власти свргну

Једноумља и безумља ту царује царство
док масе хипнотише дневника им шпица
слободно и независно, право новинарство
мисаона им је именица

Нек ми неко сад’ дојави
ко сме ово да објави

 

 

 


На безалтернативном путу

 

(Чича Ацо ми ти се кунемо
да с’ европског пута не скренемо)

На путу смо без алтернативе
мада, боље рећ’ без перспективе
на том путу просто нам се диве
јер жив(отар)имо све нијансе сиве

Накрај пута благостање чека
наших власти омиљена фора
јер до краја ићемо довека
а неко нас путем водит’ мора

Са тог правца не сме бит’ скретања
одлучно смо зацртали руту
све више се бојимо слетања
тумарамо по европском путу

Што више тумарамо, пут нам је све дужи
комфор нам се смањује, пут постаје ужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту
 
 

А на путу раскрсница нема
то су наше смислиле нам власти
јер на путу не сме бит’ дилема
због дилема власти могу пасти

Крај се пута тога не назире
на том путу свако нас презире
скинуће нам и гаће и скуте
али нема скретања са руте

Током пута чудне су кривине
превазишле све су криве Дрине
НАТО поста Косова нам браник
док хитамо журно на Титаник

И што брже хитамо, пут нам је све дужи
стандард нам се смањује, пут постаје ужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту
 

Следи кратак опис досадашњег пута
15 лета згураћемо у пола минута:

Сами себе издасмо код Хага
а наш је народ прошао голготу
нема сумње идемо до врага
не можемо опрат’ ту срамоту

Успешна је транзиција била
држава је фирме изгубила
новац оде у европске банке
сви кличемо данке ЕУ, данке

Па ни то им није било доста
Србија без Косова оста
али ништа неће да нам шкоди
градићемо Београд на води

А што више градимо, пут нам је све ужи
држава се смањује, пут постаје дужи
па осећај дежа виа на понеком месту
и пут све више подсећа на Петровачку цесту 

Ако ћемо извућ’ главу живу
ми морамо наћ’ алтернативу

 

 

 


Потемкинова села

 

Григорија кнеза села
постала су ремек дела
па сам и ја сков’о план
да остварим сличан сан

Прво се кулиса стави
испред неког ругла
па се онда слика прави
из посебног угла

Може и макета мала
која би се уметала
по потреби фотошопом
и у корак смо с Европом

Тако могу и пре рока
направити шта ми годи
може нићи у трен ока
и Београд на води

Та колосална дивота
коју треба сви да виде
просто ме је срамота
колико нам добро иде

 

 

 


Када би сви Срби

(Прича о "светом тројству")
 

Кад би све Србе на свијету
баш као све луде на свијету
о кад би све Србе на свијету
одучили да…

Када би сви Срби као Вучић били
светској би се приклони сили
једино не ваља што ко неко куче
отишли би оном ко нас туче

А када би сви Срби били као Тома
била би то колективна кома
јер иако нам срце ка Русији вуче
ми би опет оном ко нас туче

Е када би сви Срби били као Дачић
горак би нам био и славски колачић
то је горак укус потиштене туге
што смо својим џелатима слуге

Па када би сви Срби били као водство
са славним би прецима изгубили сродство
и по светој правди, чојственој кривици
сво би Српство било на ИВИЦИ

(не Дачићу, него ивици као литици
 … мада, на исто ти га дође)

Зато ја из свога целокупног бића
сваког молекула и сваког атома
срећан пут у заборав желим за Вучића
и да га и ту следе верни Ивица и Тома

Кад би све Србе на свијету
баш као све луде на свијету
о кад би све Србе на свијету
одучили да…
… гласају за ђубрад

 

 

 


Супер Аца & sidekick Тома

 

(Је ли то Супермен
или можда Бетмен
мали му је курчић
значи Аца Вучић)

Србијом су честе непогоде
а на шта се оне стварно своде
пуно кише ствара пуно воде
док земљу нам идиоти воде

А када је киша, снег, олуја
прети колапс у прекиду струја
кад’ је криза највећа је фаца
супер Вучко, наш премијер Аца

И када је терен непроходан
наш је Аца увек сврсисходан
нема везе ако нема струје
само важно да камерман ту је

Гласај Томе и Вучиће
што ти живот смучиће
 

Сваки херој свог sidekick-а има
а sidekick је тањи део тима
ту ни Аца изузетак није
са њим Тома љуте битке бије

У Србији све је на продају
свака роба има своју цену
на крају се све тајне одају
ко је коме кол‘ко пута жену

Без школе се може до дипломе
сигурно сте већ чули о томе
а диплома кол‘ко кошта сома
с тим најбоље упознат је Тома

А ти сада дабоме
гласај Вучиће и Томе
 

 

 


Пуноусница

 

Пуноусница је прелепа принцезица била
ал’ је једну страшно мрачну тајну крила
да би своје претходнике с власти она макла
склопила је уговор са врагом из пакла

Мислила је да тог врага неће срести више
али није све читала, шта ту ситно пише
а по тим ситним словима, уговора пакла
све би упропастила чега би се такла

Србистан је тако нагло почео да тоне
дневно би се задужив’о многе милионе
привреду је успела тотално да сроза
и потраћи наслеђе њеног деде Броза

И док дугови брзо расту сваким даном
Пуноусница дрчно влада Србистаном
а уз њу још једино влада општа туга
која расте нажалост још брже од дуга

Ова прича нема неког срећног краја
којем би се надала Србистанска раја
можда је решење, како неки веле
да се Србистанци редом сви одселе

 

 

 


Власт је добра, треба мењат народ

 

Стално нешто кукате

изнова се брукате

народе да знате

и власти се пате


Подигли сте тензије

што снизисмо пензије

и подигосмо рате

а смањисмо плате

 

У очи се погледајте

на Немце се угледајте

кад не може идентитет

бар мењајте менталитет

 

Немате колико треба

неко нема ни за ’леба

ал’ треба да се срамите

што толико драмите

 

 

 

 

 


Песме

Дечак са сузом у оку

 

У шуми напуштен стећак
оборен лежи на боку
тужно га посматра дечак
са сетном сузом у оку

Године сурово лете
у бескрај негде високо
са њима одраста дете
ал’ сузу не пушта око

Очи су биле му чудне
ко вучје жућкасто сиве
и у сну бе’аше будне
у смрти осташе живе

А сетна у оку сена
то суза бе’аше права
што паде онога трена
кад му је клонула глава 

 




Снови

 

Сељак је чувао овце
на брду једном високом
и вредно је скупљао новце
брижно се бавећи стоком

Маштао сељак је крути
о чаробној морској пени
и девојци свилене пути
коју би радо да жени

О само новац да скупи
па да си оствари снове
испроси деву, бродицу купи
и морем вечно да плове

У снове је тонуо лако
машти се пуштао радо
и док је снено маштао тако
вук му је поклао стадо

 


 

Циркус

 

У циркусу испод шатре
жонглер, пајац, гутач ватре
и публика што се стиска
бруји жамор, дечја вриска
ал’ и један незван гост
неугледан, прљав, прост

Није им’о ни за карте
провук’о се испод шатре
привукла га сва та граја
блештавило, срећна раја 
сав у чуду све то гледа
кад опази га чувар реда

Неста среће на том лицу
избаци га на улицу
и сад тужан у прашини
он размишља о судбини
сирочету што зафали
трен радости макар мали

 




Насукани капетан

 

Некада моћни једрењак
насукан лежи на рту
капетан, његов имењак
проклиње судбину шкрту

Заједно прошли су мора
и света сваку страну
све док та олујна зора
кована маглом не свану

Дуго ће још капетан
осећат’ љуљање брода
ко кад је био сретан
под чаром небеског свода

А капетан без брода шта је
тешко се мири с тим крахом
судбина по некад даје
по некад узима махом

С бродом је насукан и он
понос му свлада срамота
ал’ и он је само пион
на шаховској табли живота

 




Млада

 

На венчање журио је туђе
а каснити није смео
и таман у цркву кад уђе
млада си подиже вео

Он осећа сада
док љуби се млада
да умире и последња нада

 




Један живот

 

Још када је мала била
обузе је нека туга
као да се виша сила
цурици тој вечно руга

Одрастање беше скромно
без пакости и без греха
али беше истодобно
без радости и без смеха

Кад одрасте ко лепота
прочуло се на далеко
њена скромност и доброта
и проклетство тужно неко

Имала је удвараче
ал’ се ником не хте’ дати
бојала се клетва да ће
и њих почети да прати

И када је остарила
пратила је тужна сена
лепота је напустила
али не и клетва њена

Кад издахну мученица
лица сетног пуног бора
једна бела голубица
долете јој до прозора

 

 




Стара љубав

 

Ако ти се стара љубав враћа
кључ остави испод отирача
несметано моћи ће да уђе
можда ти и опере суђе

Можда ће ти поспремити кућу
вечеру ти направити врућу
а добре су те љубави старе
и кад желиш да позајмиш паре

Све у свему
кад си у проблему
ти обнови неку стару шему

 




Бег


Изгубљен седим у возу
одлажем свршетак тужан
у сталној борби за дозу
гадним сам момцима дужан

Брљиву дрмам лозу
у своме последњем бегу
и њоме лечим нервозу
док ми се кошмари легу

Можда тек псовка нека
остаће након мене
име ми заборав чека
немам ни деце ни жене

Проводим последње чуке
бежим у своме страху
од своје големе муке
у сусрет сопственом краху

 


 

Нерон

 

Свуда хаос, ватра, дим
запалио Нерон Рим

 

 




Пословичне песме

Позитивна
Ко другоме јаму копа сам у њу пада
али барем не преза од физичког рада

Неповерљива
Једна ласта (ипак) не чини пролеће
ма колико често небом да пролеће

Цинична
Ко рано рани, две среће граби
али буде поспан, уживао да би

Душебрижна
Не режи грану на којој сам седиш
када паднеш можеш неког да повредиш

Зицерашка
Преко прече а около брже
говоре они што се пута држе

Хазардерска
Коло среће се окреће, дошао је ред
да секира и нама упадне у мед

Васпитно-претећа
У лажи су кратке ноге
а лажове једу бабароге

 

 

 


Кратке сатирићне песме

 

Хашки казамат

 

По одлуци Хашког казамата
сви ће Срби најебат’ због рата
само Србин треба да се куди
само њима мора да се суди

Сва та фарса у једну бит стане
сви злочинци са српске су стране
и на захтев белосветског смећа
њима казна мора бит’ што већа

Порука је Хашког казамата
да се не смеш бранити од НАТА
памтиће се пресуде тог већа
а истине ко сме да се сећа

 




Нећу у НАТО

 

Да ми одмах сутра удвоструче плату
НЕ НАТУ
и уз то преполове радни дан по сату
НЕ НАТУ
и девизне банке битно смање рату
НЕ НАТУ
и да скину стегнуту омчу нам о врату
НЕ НАТУ
и све што су срушили направе у злату
НЕ НАТУ
и да врате Косово отето у рату
НЕ НАТУ
јер имам кичму и зато
ЈЕБО НАТО

 

 




Вођа

 

Ој Вучићу вођо незаситни
да ли смо ти макар мало битни

У обмани народа си зналац
зато теби горе дижу палац

И док народ нема ни за 'леба
теби рејтинг порасте до неба


 




Све нас опија лоша копија

 

Непотизам, лаж и мито
хоће да је други Тито

Ни тај први не би нешто
макар узде држа вешто

Оригинал што не сјеба
фалш копија свршит’ треба

 

 




Ф-117

 

У развој су ове птице
уложени силни новци
ал’ све мане летелице
показаше Буђановци

Невидљив је кажу био
ал’ ми за то нисмо знали
на њиви је завршио
цигани му перје крали

Најављиван као чудо
перфекција без проблема
испао је лево мудо
повлачи се из система

 




Поглед у главу

 

Ех да имам неку справу
да у туђу вирнем главу
па да видим шта ту има
разглед’о бих редом свима

Још да видим овим с врха
која им је главе сврха
да ли мисле главом својом
или можда другом којом

 

 




Тука

 

Радова се једна тука
што је газда стално кљука
ал’ пред васкрс око маја
поста свесна свога краја

Ипак нису сви те среће
неки никад сватит’ неће
обећањем лажног раја
каква им се судба скраја

 

 

 




Савамала

Власти не би да се стиде
па не желе да их виде
зато своје лица срама
п
oкривају фантомкама

Па у глуво доба ноћу
демонстрирају строгоћу
и у посете грађанима
долазе са багерима

За закон их боли дупе
затворе их све у шупе
поруше им шта год могу
па нека се жале богу
 

 


 



Чардак ни на небу ни на земљи
(него на води)

 

Да ли се остварују главешина снови
ничу ли по Србији објекти нам нови
ил’ се све на празну реторику своди
а ствара се Београд на хлебу и води

 

 

 




Бриселски „компромиси“

 

Сви ти силни Брисели
добро су нам присели
јер ово што нам намећу
нема везе с памећу

 

 

 




Забринутост

 

У грудима нешто ме пресеца
нема владе ево три месеца
па се бринем да је не саставе
по старом ће опет да наставе

 

 

 




Отварање поглавља

 

Весеље у пуној снази
српско водство у екстази
биће месец дана славља
отварамо ми поглавља

Вођа рече славодобитно
прескачемо ово ситно
одмах ћемо дваестреће
свиснућемо сви од среће

Није ваљда нека шала
од среће му цури бала
ова радост нема цене
дајте жилет сечем вене

 




Констернирани народ

 

Посланици пред дилемом
обузети кључном темом
у свету је кризно стање
куда ће на летовање

А наш сељак муку мучи
'оће л' град да се сручи 
и све је горе сваким даном
народу констернираном

 




Ето због чега

Народу сам наметан
зато што сам паметан

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Циклус о No1etu


Nо1е

 

Као мали клиња сладак к’о бомбона
у машти је диз’о пехар Вимблдона
није им´о можда неких пет-шест лета
кад’ је рек’о свима биће првак света

Уз звуке сирена и праску граната
те злобна завијања  авиона НАТА
кад’ се није могло играт’ на терену
Београдом вежбаше тенис у базену

А уз љубав и подршку од маме и тате
на терену у базену проводио је сате
није смео знати да се они пате
и да сви због њега живеше на рате

Ал’ сви дечачки снови постадоше јава
најбољег на свету припаде му слава
помогла је исхрана без глутена здрава
у коју се уклапа и Вимблдонска трава

Први тренер Генчићка му била
искусно је знала као мастер Јода
да баш у тог’ клинца велика је сила
и да ће му се сви клањати до пода

Док тениску историју доминантно кроји
и најјаче пехаре у витрини броји
бори се за звање највећег икада
и да му се име не заборави никада

Толико је надмоћан да постаде шала
по терену како возика Надала
и кад Рафа крене мало више ВАМОС
он лоптицу пошаље му иза леђа ТАМОС

И иначе Nо1е дере све од реда
ал’ највећи је гушт кад’ подере Фед
a
и тако наш Nо1е историју ствара
с’ турнира на турнир рекорде обара

У англо је медијима алармантно стање
јер сад’ броја један Србин држи звање
покушаће све да му се углед сроза
ал’ јебе их и не вади Чаробњак из Оза

Први тренер Генчићка му била
искусно је знала као мастер Јода
да баш у тог’ клинца велика је сила
и да биће понос целог Српског рода

Испуни се најзад и та велика жеља
видесте ли људи онога весеља
када
No1e пехарчину проноса
по светој прашини Роланд Гароса

 

 


 

No1e part 2

 

Нема више велике четворке
мада никад није је ни било
јер Шкот није на нивоу тројке
ал’ је тако медијима мило

Да видимо чланове те групе:
Фед балетан, Рафа чачка дупе
па тај Енди коме игра бледи
чачкодупи ћелави а балетан седи

Тако да је настао преседан
оста само велики број један
што је Србин никако не воле
ал’ Nо1ета за то баш заболе
 

 


 

Кaко је Nо1е освојио РГ

 

Први сет је им’о трему
одигр’о гa добро није
нaшaо се у проблему
пред теретом историје

Али други узе часком
није билa некa фркa
к'о сув листић, ветрa дaшком
узе
Nо1е то из тркa

Шкот потресен тaквим стaњем
млaти лопту ко тигaњем
потпуно се био свез’о
двa је сетa Nо1е вез
о

У четвртом тек при крaју
Nо1е спусти ногу с гaсa
a с трибинa сви устaју
дa поздрaве светског aсa

 


 

Ванземаљац

К´о да је из свемира
то западне нервира
добро их је изнервир´о
кад је грен-слем комплетир´о 

 

 

 

 

 

 


Изборне сатиричне песме

 
 
 
 
 

Калимеро

 

Одлучио један газда  
своје царство да си сазда
да би друге отписао
изборе је расписао

Мислио је да ће лако
јер му дупе љуби свако
али да би цар
eм пост’о
мора преко педес’ посто

Купов’о је, уцењив’о
свој је рејтинг прецењив’о
сам све броја и преброја
ал’ до пола не изброја

И сав скрхан препун бола
како нема нити пола
сам са собом он се свађа
мора да је нека крађа

 




Савршенство без мане

 

Просечни гласачу знај
у свему сам баш ЈА НАЈ
то је први пут у историји
тако нешто да постоји

Ово је песма о мојој судбини
(а то је једна судба божанска)
и мојој безброј и једној врлини
(највише још од великог праска)

Ма неће све у песму да стане 
мораћу о томе написати роман
јер ја сам савршенство без мане
а највише од свега сам скроман

 




За шаку гласова

 

Састали се код ОК корала
неки људи сумњивог морала
и ту сваки на сваког кидише
а кидише за који глас више

Гласове ће однети у џаку
после ће их бројати у мраку
није битно коме је глас који
већ је битно ко гласове броји

 

 




Марсовски избори

 

Избори су показали право лице владе
јел могуће некажњено све то да нам раде
стално нам се дешавају неке луде ствари
што мој стомак никако не може да свари

Једино пред изборе они нас се сете
а након самих избора тек почиње фарса
да се човек упита с које смо планете
као да смо колективно сви ми пали с Марса

У данима међ’ избора кад’ треба да раде
док држава пропада они муда 'ладе
а чим дођу избори раде даноноћно
па ко не би (мало маште) опсов’о им сочно

 




Изборни циркус

 

У изборном циклусу
својеврсном циркусу
сви се боре за по место
али пајац држи престо

 

 




Продавци магле

 

За све ове силне странке
не бих дао жуте банке

Драматичне праве станке
али су им приче танке

Светина је мало паглу
продају им лако маглу

  

 




1 у 1000 година

 

Невероватно колико већ пута
жестоко се пркоси здравоме уму
па нам се догађа сваких пет минута
што се деси једном у миленијуму

 

 

 

 

 4,999999999999999999999999%

 

 

 

 




Друштвено сатиричне песме


Ријалити Србија

 

Ријалитији диктирају животе
док си странке набијају квоте
нити Тесла нити генијалци
узори су сада криминалци

Културу нам проносе
жута штампа, таблоиди
будале се поносе
паметан се стиди

Док програме бирају
мозак нам испирају
па пребирам по сопственој муци
по ТВ-у с’ даљинским у руци


Нису Животињску читали
ал’ емитују Пинкову Фарму
па кад’ их унуци буду питали
чиме су наследили лошу карму

Промовишу садо-мазо барове
омладини уваљују Парове
на екрану скоро сваког сата
нова перверзија Великог брата

Док програме бирају
мозак нам испирају
па пребирам по сопственој муци
по ТВ-у с’ даљинским у руци

На ТВ-у само смеће
нема Коцкице и Полетарца
ал’ предвече ријалити креће
и клинке које јуре старца

Пред њима су два избора
где се копља ломе
дал’ ће лакше до спонзора
или до дипломе

 

 



Бот

 

К’о бот радиш за мизерну плату
плаћају те сендвичем по сату
copy-past шта ти газде кажу
иако и сам знаш да све лажу

За тај пос’о и ниси баш плаћен
па је тешко да ћеш бити сваћен
газде ће ти мејлом послат цмокић
а ти радиш за сендвич и сокић

И за неке ситне паре
оцењујеш коментаре
дал’ ће бити минус или плус
дал’ се хвале Амер или Рус

Кад’ ботови навале по нету
да кењају ко птице у лету
ја не сумњам, направиће штету
све бих сврст’о у колону пету

За мене су ботови
врло штетни скотови

 

 

 


 
 

Силиконска краљица

 

Девојка сам свесна својих квалитета
да се њима служим зашто да ми смета
да сам добра риба врло добро знадем
и боље то да користим неголи да крадем

А кад бирам фрајера ту је врло битно
да пред крај месеца он не броји ситно
волим кад ми мужјак има милионе
јер тад може да ми плати силиконе

Модерног сам става године су passé
није важан ни изглед ни које је расе
тотално је небитна величина ћуне
док год џентлменски плаћа све рачуне

У друштву ме зову спонзоруша мала
јер свима без лове кажем нека хвала
бар на те левате ја још нисам спала
а многим сам другим вече улепшала

И ако вас баш занима нека знате вала
ко ме није питао нисам му ни дала
само важан услов, већ погађате шта је,
то је да скупоцене поклоне ми даје

 

   

 



Пола киле

 

Око врата носиш кајлу
у њој барем пола киле
свако вече мењаш фрајлу
с тобом нема циле-миле

Избријаваш, гланцаш главу
око себе сејеш страву
тетовираш, вежбаш руку
на њу стављаш златну чуку

Возиш BMW или џипа
глумиш страшно важног типа
укочен си попут кипа
а око тебе је екипа

Ти си малац криминалац
мени такви не пашу
паше ми интелектуалац
удаћу се за Сашу

Ти си малац криминалац
и душевно социјалац
а мој Сале IQ има
ко сви скупа из твог тима

Ти си малац криминалац
у гаћама минималац
ал’ да видиш моје пиле
ту је Саши пола киле

 

 

 

 

 



Пријатељи и они други


Хамлетовска дилема


Сулудо и суицидно
ка магли се крећемо
не видећи очевидно
да себе се одричемо

Пред палим прецима
образ си прљамо
на нож крвницима
грлима срљамо

И док нам се бедна
судбина спрема
намеће се једна
хамлетовска дилема

Да ли ће настати
критична маса
која ће пристати
на руку спаса

Која од памтивека
искрено сама
с истока чека
пружена нама

 

  

 


 

Русија

 

На Србију сваки до сад напад
извели су Турчин, Бугар, запад
Русија је увек мати била
заједно се с нама и борила
па уместо да постане турски
барјак нам је наопако руски

Са тугом се сећа српска раја
Романова, цара Николаја
што ономад у велики рат уђе
због Србије која неће туђе
и не хтеде злотвору да преда
ту Србију која своје не да

До Валоне прегазисмо пешке
уз губитке претрпљене тешке
тад Русија опет нам се нађе
нагна Франце да пошаљу лађе
да допреме лекове и храну
и избаве војску отписану

Србима је болно кад се сете
четреспрве све до четреспете
колико је зла све тада било
и колико крви се пролило
са Црвеном армијом смо били
Београдом победу славили

Па и сада док Србин се слама
једино је Русија са нама
робујемо западноме свету
што отима српску земљу свету
ал' док мати право вета има
ЊЕТ у УН биће Шиптарима
 

 

 
 

 
 
На западу све по старом

 

Западном сам беседио свету
какву су нам све нанели штету
од санкција и бомби до Косова
суздржах се да их не опсова’

Злочини се хиљадама броје
свака страна имала је своје
ал’ све су друге опрали у Хагу
сву су на нас пребацили љагу

Нисам иш’о много у ширину
не поменух вековну судбину
да што гора несрећа нас снађе
нож у леђа забише нам слађе

Нити хтедох дробит’ пола сата
од Турака до великог рата
како нас се не би ни сетили
да им Руси нису запретили

Ал’ на крају додах само кратко
да је сваки српски младић Ратко
и да смо се Шваби замерили
када год би на нас ударили

А тај олош само ми се смешка
и понавља да све је наша грешка
за бомбе смо сами себи криви
а криви смо ваљда што смо живи

Поново сам примио на знање
да за Билово црно обећање
како вратиће нас у камено доба
није кривац Клинтон него Слоба

А што нашег Косова се тиче
кол’ко сватих из њихове приче
нека проста логика се ствара
да Косово је земља „Косовара“  

Мостови су пали због ракета
РТС им беше војна мета
а за смрт српскога детета
крива је колатерална штета

Ал’ не брину мене милитанти
нити други НАТО дилетанти
што западне вредности проносе
демократију бомбама доносе

Мене брину ове наше власти
што немају морала ни части
дал’ су луди ил’ их неко тера
па плаћају савет Тони Блера

Питање је можемо л’ се спас’ти
док нам странци регулишу власти
сви су они пословни партнери
а у ствари сви су хохштаплери

  

 

 


 

Голгота

 

Ових дана навршисмо и  годишњицу стоту
откако нам славни преци прођоше голготу

Једини им спас је био маршем све до Драча
где у помоћ притекоше њима грчка браћа

На Крфскоме острвљу тада склонили смо људе
то свето братство с Грцима вечно нека буде

 

 
 


Косово

 

Кажу нам да наше више није
али Косово је срце Србије
и то нико не може да мења
док учимо тако поколења

Отераше Србе НАТО дрипци
увелико помогли им Шипци
направише неке зле наказе
жуте куће, милитарне базе

Лазарова клетва још се чује
Раваницом она одјекује
Косово је део Српског бића
Косово је завет Обилића

(И док отима га олошка братија
Бећковић нам поручује Матија)

Ако је већ њихово бизарно је само
зашто онда траже да им га предамо
и ако није више наше а они то знају
зашто нам га онда опет отимају

Да га отму жестоко се труде
због тога нам и у Хагу суде
али једно јако добро знамо
наше је све док им га не дамо

 

 

 



Сунце

 

Свађамо се преко века
а препирке још нас чека
будућности наша света
на којој си страни света

Ко ту воли кога
и ко нам више даје
свађа око тога
никако не стаје

Који нас то туку
ко нам је помаг’о
ко нам пружа руку
и ко нас је шта слаг’о

Просто је ко 2 + 2
шта се све ту дешава
и требали би се стидети
што то не умемо видети

А можда нам треба
неки знак са неба
да би лакше знали
шта би изабрали

Нек престане свака свађа
на истоку се сунце рађа
нек се с тиме сви помире
на западу да умире

 

 



Грделичка клисура

 

Последњи полази воз
с перона управо креће
за далеке крајеве скроз
где никада стићи неће

Ко птица ће прећи долине
и реке, шуме, планине
али ће му окончати пој
у грдној клисури тој

Знам не постоји рима
која би одагнала бол
нека је слава свима
тада настрадалима

 


 

Евровизијска фарса

 

Да ли би можда победила песма
да се по деведесдеветој звала
и да је рецимо отпевала Есма
са бољим гласом него Џемала

На шта се тај Евросонг свео
како се срозао на ниске гране
дал’ је ко други победити смео
све ће у следећу строфу да стане

До победе може свака гуска
уз неке бедне чланове жирија
ако је песма скроз анти руска
јер цео Евросонг је смејурија

(Да песма боље с истином штима
могла јој се додати понека рима
о ратној прошлости рускога Крима
и фашистичкој сарадњи с Татарима)

 



Демократија


Преко НАТО братије
стижу демократије,
убиства, рањавања
и народна дешавања

Лоше с горим спарене
револуције шарене
град и село гореће
чим наступи пролеће

И истина стечена
путем СИ-ЕН-ЕНа
медији им застранили
а друге би забранили

 




Мали осврт на ситуацију у свету

 

Цео свет ће бити пун проблема
док год идиоти следе ујка Сема

 

 

 

 


Дечје песме


Срна и ловац

 

Ругала се срна ловцу
како није све у новцу
скупа пушка и одело
завиди му цело село
али чим у шуму зађе
више не зна да се снађе

Џаба пушка и одело
треба ставит’ прст на чело
и размислит’ баш дубоко
јер за ловца треба око
и још треба мирна рука
треба имат’ душу вука

Настала је права збрка
по селу се дигла фрка
као ловац он се брука
јер он нема душу вука
већ он има срце зеке
он је ловац душе меке

 


 

Васкрс

 

Васкрс је поново већ
за столом се мирно седи
и наравно уводна реч
сваки пут припада деди

Он беседу своју држи
увек са истим жаром
а бака уштипке пржи
на врелом шпорету старом

Радосно играју сене
од црквених свећа сјаја
док весела деца и жене
маштом шарају јаја

Погача, печено прасе
и бакини уштипци врући
слатке мирисе зна се
шире свуда по кући

После су сви се стисли
у молитви срдашца чиста
и упрли своје су мисли
ка жртви Исуса Христа 

Пролази Васкрс полако
клизи ка новом дану
и једно по једно свако
поћи ће своме стану

 
 
 
  



Мали бата

 

Један се мали бата
стално играо рата
оружје, тријумфи нови
такви му били и снови

Сањао мали је бата
да су му мама и тата
уместо негде на море
отишли да се боре

Остао мали је бата
са секом и два брата
сам у великом стану
а нису имали храну

Тешко је било том бати
тако нешто да свати
како проводити сате
кад нема маме и тате

Када се пробуди бата
тркну до другог спрата
изљуби маму и тату
не прича више о рату

 

 
 



Другари

 

Био једном један дечко
што се није пуно нећк’о
било лето или зима
дружио се он са свима

Међу силним другарима
двојица су била прима
нацртани чича Глиша
и шарени меда од плиша

 

 

 



Аска и вук

 

Био једном један страшни шумски вук
беше велик, беше снажан и моћан и зао
где год да би дошао одмах наста мук
шта год да би видео тај је одмах клао

Покрај шуме те је било и имање
а на том имању играло се јање
мало слатко јање необично беше
изнад свега оно волеше да плеше

И то мало јање беше врло мило
ал’ је ипак страшно усамљено било
чак и добра јањад умеше да греше
тако су је стално зезала што плеше

Куцнуо је час да се упознате с тиме
том живахном јањету Аска беше име

Једном је Аска тако почела да лута
замишљена сасвим скренула је с пута
и док она тако машта и весело скакута
крволочно гледају је два зла ока жута

И убрзо се Аска испред вука нађе
друго јање не би знало да се снађе
ал’ баш ово јање беше мала Аска
она поче плесати већ следећег часка

Очарала је Аска вука њеним плесом
потпуно је потиснуо своју жуд за месом
мислио је да то јање увек може клати
несвесно је почео Аску он да прати

И тако полако они ишли су пут села
где је вука дочекала сачмарица врела
ова прича прочула се и постаде славна
мала Аска на имању отад беше главна

 

 

 




Ћирилица

 

Моли мајка Милицу
да научи ћирилицу:
"Cвоје писмо треба знати
и без да те моли мати"

А Милица вредна била
сва је слова научила
и сад пише све по Вуку
ћирилицу и азбуку

 

 

 


 

Дон Кихот

 

На двобој је изазив’о дивове и але
чинило се за победу да су шансе мале
али би се из битака ко победник врач’о
леп, плавоок и развијен, кратко јасно – мачо

Само једно није мог’о никако да схвати
без обзира какве зверке морао да млати
што сељани незахвални без стида и срама
све те але с чет’ри главе зову ветрењачама

 

 

 


 

 

 


Безобразне песме


100 кошмара

 

Сјебала си ме ал' морат ћу те наћи
рекла си да твојој причи немам шта да додам
ал' немају ни други, сви твоји јебачи
ријешио сам себе ђаволу да продам

Ниси била нешто, ал' боље наћи нећу
кад' се све одузме, сабере и дода
глупо сада звучи с тобом тражит' срећу
али ја сам изрод из људскога рода

У памет се призови кад ти лоше крене
сама ме потражи, обилазим кафане
нећеш наћи веће будале од мене
која ко врлине гледа твоје мане

Увијек сам погрешне волио
сам себи ране солио
сто кошмара си створио
ал' тебе нисам преболио

 



 
Двије љетње ноћи

 

Не могу да сметнем с ума
једно љето крај Неума
љетов’о сам ја код кума
љетовала и ханума

Знали смо се тек два дана
преко једног мог јарана
знали смо се и дв'је ноћи
J
што мораше једном проћи
L

Крили смо се ми по тмини
ваљали се по прашини
јер малиша ми кад устане
цјеле ноћи су бесане

Попили смо мало лозе
промијенили многе позе
пазећи се бејби бума
потрошисмо брдо гума

Кад ударам ја по пички
ја ударам ударнички
а резултат таквом гесту
бјеше жуљ на кобном мјесту

Бољело је послије доста
коштало ме дужег поста
ал' ми није било жао
јуначки сам издржао

 

 




Песма о зеки Пеки

 

Мали зеко
пије млеко
Испод ока
гледа га кока

То зеко опази
па коку помази
После је заскочи
изби јој очи

Ал’ се коки допаде
што је зеко спопаде
Сад се кока фолира
не да зеки мира
И свако га вече
пред кућом пресреће

Зеко нема среће
што га коки меће
Ал’ не хте’ да утече
већ коку испече

После зека коку
посрао у скоку

 

  




Копиле

 

Била нека журка
на њој једна чурка
нашла неког сома
за секс без кондома

Будале су попиле
родило се копиле
јер мати ни трезна
ко је отац не зна

Неће ништа сватити
а дете ће патити
а да после свега
неће знат због чега
 

Сад би' се ако треба закун'о
 
да се ту бебе не пита пуно
јер када тата маму појебе
рођење дође само од себе

 

 

 

 


Уместо завршне речи


Завршна песма

 

Откако дође демократски рај
вегетирамо у сумрака зони
ово је моја песма за крај
а за тај сумрак криви су они

Једна за другом везле се песме
као мој лични одговор њима
можда написах и што се не сме
али је барем по заслузи свима

Саме су просто наврле речи
док живех ово што нам се збива
јер стих у песми уме да лечи
дух док не клоне, нада је жива

И ова књига, каква је да је
у овом бесмислу, доби си смисао
да ми се, бог до, повод не даје
макар би народ мало продисао

 

 

 

 

 


Прозни политичко сатирични бонус

 
Голубарство у Србији
 
 
 

Србија је, како знамо, по много чему специфична држава. Исто тако је и веома специфична и њена флора и фауна. А можда и најспецифичнији део њеног животињског света јесу њени голубови. При томе се не мисли на милионе наших некултивисаних голубова који несметано и слободно вршљају по контејнерима и ђубриштима ове земље у потрази за неким мрвицама хране. Овде ћемо првенствено говорити о српским елитним голубовима, такозваним припитомљеним и култивисаним становницима српских голубарника.

Знатну већину у српским голубарницима чине припадници три врсте српских култивисаних голубова, такозвани: превртачи, подлетачи и прелетачи.   

 

Па да кренемо са најприлагодљивијом и најбројнијом врстом српских култивисаних голубова, са превртачима.

 

Превртачи

 

Превртачи су специфична врста голубова способна да, у великој жељи да удовољи своме газди, потпуно промени своју голубљу природу. Тако да, рецимо, природни високолетачи могу постати изврсни нисколетачи, уколико помисле да би тиме усрећили своје газде. Најдрастичнији примерци су они који би променом свога газде, такорећи преко ноћи, потпуно променили режим свога нахођења и летења. Наравно, све у свом инстиктивном нагону да удовоље руци која их храни и која им обезбеђује лагоднији живот и виши статус у голубарнику.

 

Подлетачи

 

Подлетачи нису нека сопствена врста него су, прије би се могло речи, подврста горе описаних  превртача. Разлика је у томе да они осим инстиктивног нагона да удовоље својим главним газдама, гаје исти такав нагон да удовоље и газдама у самом голубарнику, истинским превртачима. Све то у слепом убеђењу да ће их допасти нека мрвица из расипничких кљунова највишег сталежа њихових голубарника.

 

Прелетачи

 

Можда не тако бројна као две претходне, али у последње време свакако све бројнија, врста голуба јесу прелетачи. Та је врста специфична по томе да, гледајући првенствено сопствени интерес, има нагон да сама промени газду. Они могу једноставно само да прелете у неки други кавез за неким другим голубом, уколико им се учини да ће тамо имати боље услове. Неретко жртвујући, у својој непромишљеној жељи за лагоднијим животом, голубарник са слободнијим односом према голубовима, где би могли да лете када и колико хоће, за неки затворенији голубарник са много мање летачке слободе али и са много лепшим кавезом. 

 

О осталим запостављеним врстама наших аутохтоних српских голубова ћемо говорити неком другом приликом. Ако се, упркос свим потешкоћама, наметну својом заступљеношћу у српским голубарницима.