Песме из 2017. II

Published on 05/18,2017

 

Грана

Често се служи том варком
кад је у свађи са светом
прошета њиховим парком
срце си испуни сетом

Обиђе драга си места
име јој тихо изусти
оде до њиховог бреста
и покоју сузу пусти

Ту срце снажније лупа
јер ту је њихова грана
и под њом њихова клупа
временом исхабана

Понекад сузе нахрупе
ко очаја поток мали
на грани, ту изнад клупе
бледе им иницијали

 



 

Врана

Ти мистична црна птицо
што мртвима очи вадиш
горке смрти злослутницо
шта на моме окну радиш

Што не летиш своме јату
што на моме окну бдијеш
у аветном овом сату
какву ли то тајну кријеш

Као да су омамљене
само тебе очи виде
из постеље усамљене
само теби поглед иде

А ти птицо да л' пакосно
смрт си имаш на видику
или можда самилосно
друштво правиш самртнику

 


 
 

Годзила

Мочвара је некад била
пуна страшних крокодила
највећег од тих рептила
прозвали смо ми Годзила

Сејао је свуда страву
имао је крупну главу
зао поглед, снажан реп
на лево око беше слеп

Зубата му беше њушка
пресуди му једна пушка
па је тај крокодил страшни
скончао на некој ташни

Да не дужим, шта се може
побисмо их све због коже
много прија кад сви блеје
док ми шетамо трофеје

 


 
 

Руке

Кад би твоје руке миле
место да су на тач-скрину
једног јутра одлучиле
распламсати постељину

И кад би ти рука хтела
место претраге по нету
у претрагу мога тела
обнаженог у кревету

Да те руке веште, младе
окану се инстаграма
па да мени свашта раде
без лажнога неког срама

Ни ја не бих тада глед'о
друге како лопту јуре
него бих се с тобом пред'о
у те слатке авантуре

 




Прело

Долетела два голуба бела
до једнога сеоскога прела
а на прелу преле су девојке
и гледале испод ока момке

Чак је и те анђеоске птице
очарало једно лепо лице
као круна на прелепом телу
понајлепше девојке на прелу

Та девојка беше лепа Мара
јединица сеоског лекара
пркосећи у грудима болу
гледала је сеоскога лолу

Посматраше ти весници мира 
како Рајко девојке шармира
како Мара све то тужно гледа
како сузи паст' из ока не да

Голубови нису тада знали
да се Рајко то са Маром шали
а младима тако наликује
ко се воли да се задиркује

 




Вино

Некад смо били заједно
сад ти све живо смета
некада били смо једно
сад смо два супротна света

Пред нашом кућом у башти
пили смо слатка вина
препуштасмо се машти
смишљасмо име за сина

До тога беше нам стало
нас двоје, кућа и башта
ал' ти је постало мало
поче ти фалити свашта

Од силне љубави наше
остаде кармина траг
на врху винске чаше
све друго однесе враг

 




Ружа

На ледноме крају света
сред белих зимских сметова
где никад ништа не цвета
никао је цвет цветова

Свуда блештавило снежно
колико се поглед пружа
што застане неизбежно
ту где је никнула ружа

Како ли је ту доспела
ко јој је донео семе
како је ничи успела
није јој место ни време

Ту изван градских смогова
урбане вреве и цике
можда је она дар богова
за ретке пролазнике

 




Круг двојке

У неком бусу у кругу двојке
једна је жена показала дојке
некима беше то призор диван
ал' дође пандур конзервативан

Околна места била су празна
али је жени писана казна
слуђена тиме беше у шоку
не може казну платит' у року

Пред тим пандуром несрећно јеца
док јој у наручју плачу и деца
тужна се прича у бусу кроји
где не сме мајка дете да доји

 




Последње моје благо

На стрмим горским падинама
где вукови месецу поје
обилазим ево годинама
последње благо моје

Скривен од људи и буке
занемарим дневну рутину
под главу подвучем руке
док ослушкујем тишину

И мислим на оно време
када смо заједно били
заборављали проблеме
овде се од њих крили

Ал' како да се веселим
откако нисмо двоје
и немам с киме да делим
то једино благо своје

Брвнару трошну малену
крај које птице се гнезде
и поглед кроз крошњу зелену
на ноћно небо и звезде

 




Морски пас

Воду тихо пресеца пераја
уз обалу плива морски пас
и велика подиже се граја
купаћи ка копну траже спас

У близини неки чича пеца
једним ухом ослушкује грају
поред њега скупила се деца
јер је рибар најбољи у крају

Код клинаца и чиче што пеца
окупи се знатижељна маса
јер их вешто наложише деца
да ће чича уловити паса

Нека чудна тишина завлада
и постаје веома напето
јер од њега очекују сада
да ухвати оно морско псето

Мишљења су била пола-пола
да ли ће користити чамац
или ће га пецати са мола
на крвави полуживи мамац

Пала је и по нека пара
што на чичу што на морску неман
народ жељан хлеба и игара
увек беше на опкладе спреман

Погледи су упрти у чичу
сваки његов покрет сад се прати
усхићено почеше да вичу
кад се чича за прибор свој лати

Ал' светина неимаде среће  
чича скупи прибор па си оде
јер је знао ухватити неће
ништа из те узбуркане воде

 




Срца


Заволе је од самог почетка
шта је љубав док још није знао
написа јој писмо од три ретка
али јој га никад није дао

Волео је све њезине стране
сваким даном све више и више
покрете јој, врлине и мане
што му срце тако заробише

Та је љубав расла непрестано
досегла је бескрајне висине
али није било обострано
и то га је почело да брине

Њено срце попут морског вука
беше жељно нових авантура
не прија му нека мирна лука
већ пучина немирна од бура

Неукротно срце је покуш'о
да безмерном пажњом обасипа
иако је непрестано слуш'о 
да бисере пред свиње просипа
 

Године су пролазиле дуге
у срцу му тињ'о трачак наде
кроз живот му пролазише друге
ал' ни једна срце не украде

А пред смрт си као старац седи
кад сагледа живот после свега
је сватио да ништа не вреди
када она не волеше њега

 




Бубав

 

Бубав је на седмом небу
ускоро ће родит' бебу
ал' јој ствара бол у души
што не може јести суши

Па се онда мени јада
да јој шећер стално пада
јер и слатко избегава
зато мени прибегава

Ја јој бриге знам да решим
пољупцем је прво тешим
па јој носић слатки такнем
и са срца камен макнем

 

 

 


Comments

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме