Песме из 2017. II

Published on 05/18,2017

 

Грана

Често се служи том варком
кад је у свађи са светом
прошета њиховим парком
срце си испуни сетом

Обиђе драга си места
име јој тихо изусти
оде до њиховог бреста
и покоју сузу пусти

Ту срце снажније лупа
јер ту је њихова грана
и под њом њихова клупа
временом исхабана

Понекад сузе нахрупе
ко очаја поток мали
на грани, ту изнад клупе
бледе им иницијали

 



 

Врана

Ти мистична црна птицо
што мртвима очи вадиш
горке смрти злослутницо
шта на моме окну радиш

Што не летиш своме јату
што на моме окну бдијеш
у аветном овом сату
какву ли то тајну кријеш

Као да су омамљене
само тебе очи виде
из постеље усамљене
само теби поглед иде

А ти птицо да л' пакосно
смрт си имаш на видику
или можда самилосно
друштво правиш самртнику

 


 
 

Годзила

Мочвара је некад била
пуна страшних крокодила
највећег од тих рептила
прозвали смо ми Годзила

Сејао је свуда страву
имао је крупну главу
зао поглед, снажан реп
на лево око беше слеп

Зубата му беше њушка
пресуди му једна пушка
па је тај крокодил страшни
скончао на некој ташни

Да не дужим, шта се може
побисмо их све због коже
много прија кад сви блеје
док ми шетамо трофеје

 


 
 

Руке

Кад би твоје руке миле
место да су на тач-скрину
једног јутра одлучиле
распламсати постељину

И кад би ти рука хтела
место претраге по нету
у претрагу мога тела
обнаженог у кревету

Да те руке веште, младе
окану се инстаграма
па да мени свашта раде
без лажнога неког срама

Ни ја не бих тада глед'о
друге како лопту јуре
него бих се с тобом пред'о
у те слатке авантуре

 




Прело

Долетела два голуба бела
до једнога сеоскога прела
а на прелу преле су девојке
и гледале испод ока момке

Чак је и те анђеоске птице
очарало једно лепо лице
као круна на прелепом телу
понајлепше девојке на прелу

Та девојка беше лепа Мара
јединица сеоског лекара
пркосећи у грудима болу
гледала је сеоскога лолу

Посматраше ти весници мира 
како Рајко девојке шармира
како Мара све то тужно гледа
како сузи паст' из ока не да

Голубови нису тада знали
да се Рајко то са Маром шали
а младима тако наликује
ко се воли да се задиркује

 




Вино

Некад смо били заједно
сад ти све живо смета
некада били смо једно
сад смо два супротна света

Пред нашом кућом у башти
пили смо слатка вина
препуштасмо се машти
смишљасмо име за сина

До тога беше нам стало
нас двоје, кућа и башта
ал' ти је постало мало
поче ти фалити свашта

Од силне љубави наше
остаде кармина траг
на врху винске чаше
све друго однесе враг

 




Ружа

На ледноме крају света
сред белих зимских сметова
где никад ништа не цвета
никао је цвет цветова

Свуда блештавило снежно
колико се поглед пружа
што застане неизбежно
ту где је никнула ружа

Како ли је ту доспела
ко јој је донео семе
како је ничи успела
није јој место ни време

Ту изван градских смогова
урбане вреве и цике
можда је она дар богова
за ретке пролазнике




 

 

 

 

  


Comments

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме