Дечје песме

Published on 10/29,2016


Срна и ловац

 

Ругала се срна ловцу
како није све у новцу
скупа пушка и одело
завиди му цело село
али чим у шуму зађе
више не зна да се снађе

Џаба пушка и одело
треба ставит’ прст на чело
и размислит’ баш дубоко
јер за ловца треба око
и још треба мирна рука
треба имат’ душу вука

Настала је права збрка
по селу се дигла фрка
као ловац он се брука
јер он нема душу вука
већ он има срце зеке
он је ловац душе меке

 


 

Васкрс

 

Васкрс је поново већ
за столом се мирно седи
и наравно уводна реч
сваки пут припада деди

Он беседу своју држи
увек са истим жаром
а бака уштипке пржи
на врелом шпорету старом

Радосно играју сене
од црквених свећа сјаја
док весела деца и жене
маштом шарају јаја

Погача, печено прасе
и бакини уштипци врући
слатке мирисе зна се
шире свуда по кући

После су сви се стисли
у молитви срдашца чиста
и упрли своје су мисли
ка жртви Исуса Христа 

Пролази Васкрс полако
клизи ка новом дану
и једно по једно свако
поћи ће своме стану

 
 
 
  



Мали бата

 

Један се мали бата
стално играо рата
оружје, тријумфи нови
такви му били и снови

Сањао мали је бата
да су му мама и тата
уместо негде на море
отишли да се боре

Остао мали је бата
са секом и два брата
сам у великом стану
а нису имали храну

Тешко је било том бати
тако нешто да свати
како проводити сате
кад нема маме и тате

Када се пробуди бата
тркну до другог спрата
изљуби маму и тату
не прича више о рату

 

 
 



Другари

 

Био једном један дечко
што се није пуно нећк’о
било лето или зима
дружио се он са свима

Међу силним другарима
двојица су била прима
нацртани чича Глиша
и шарени меда од плиша

 

 

 



Аска и вук

 

Био једном један страшни шумски вук
беше велик, беше снажан и моћан и зао
где год да би дошао одмах наста мук
шта год да би видео тај је одмах клао

Покрај шуме те је било и имање
а на том имању играло се јање
мало слатко јање необично беше
изнад свега оно волеше да плеше

И то мало јање беше врло мило
ал’ је ипак страшно усамљено било
чак и добра јањад умеше да греше
тако су је стално зезала што плеше

Куцнуо је час да се упознате с тиме
том живахном јањету Аска беше име

Једном је Аска тако почела да лута
замишљена сасвим скренула је с пута
и док она тако машта и весело скакута
крволочно гледају је два зла ока жута

И убрзо се Аска испред вука нађе
друго јање не би знало да се снађе
ал’ баш ово јање беше мала Аска
она поче плесати већ следећег часка

Очарала је Аска вука њеним плесом
потпуно је потиснуо своју жуд за месом
мислио је да то јање увек може клати
несвесно је почео Аску он да прати

И тако полако они ишли су пут села
где је вука дочекала сачмарица врела
ова прича прочула се и постаде славна
мала Аска на имању отад беше главна

 

 

 




Ћирилица

 

Моли мајка Милицу
да научи ћирилицу:
"Cвоје писмо треба знати
и без да те моли мати"

А Милица вредна била
сва је слова научила
и сад пише све по Вуку
ћирилицу и азбуку

 

 

 


 

Дон Кихот

 

На двобој је изазив’о дивове и але
чинило се за победу да су шансе мале
али би се из битака ко победник врач’о
леп, плавоок и развијен, кратко јасно – мачо

Само једно није мог’о никако да схвати
без обзира какве зверке морао да млати
што сељани незахвални без стида и срама
све те але с чет’ри главе зову ветрењачама

 

 

 


 

 

 


Comments

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме